Stranci u Srbiju uložili dve milijarde evra do polovine 2019. godine
Strane direktne investicije u Srbiji dostigle su dve milijarde evra do polovine jula ove godine, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.
Na sednici skupštinskog Odbora za finansije, na kojoj su analizirani rezultati rada NBS, Tabakovićeva je rekla da preliminarni rezultat proknjižen kroz račune NBS pokazuje da je taj novac već preko računa ušao u Srbiju.
Ona očekuje da se taj trend rasta stranih direktnih investicija nastavi do kraja godine, podsećajući da su prošle godine iznosile 3,5 milijardi evra, što čini 8,2 odsto BDP-a.
Više puta je u poslednje vreme rečeno da Srbija ima najveći priliv stranih investicija.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada je pre najavio dolazak japanskog Tojo tajersa, koji će u Inđiji graditi pametnu fabriku za proizvodnju guma, ponovio je da Srbija ima daleko više stranih investicija nego zemlje u okruženju. Veličinu japanske investicije ilustrovao je podatkom da je 400 miliona evra 12 do 13 odsto ukupnih investicija u našoj zemlji, što je više nego što na godišnjem nivou ima ukupno Bosna i Hercegovina i značajno više od Severne Makedonije i Crne Gore, a samo dva puta manje nego što je imala Hrvatska, kao članica EU, u prošloj godini.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta kaže da je nesporna činjenica da mi imamo najveći priliv stranih investicija u regionu i da su one značajne za privredni rast. Ali, takođe napominje da nema zemlje koja se razvila oslanjajući se isključivo na strane investicije.
“Nama malo znači ovoliki priliv stranih investicija ako su nam ukupne investicije oko 19 odsto BDP-a, a u uporedivim zemljama centralne i istočne Evrope, kada su prolazile kroz period tranzicije ukupne investicije su bile oko 10 odsto više. Problem je što su nam javne investicije još uvek niske i što imamo malo domaćih investicija”, kaže profesor Savić i napominje da se u poslednje vreme sve više ulaže u infrastrukturu, ali to ide sporo.
Zaista, Fiskalnom strategijom za naredne tri godine predviđeno je povećanje javnih investicija sa sadašnja četiri procenta na prihvatljivih 4,6 odsto BDP-a.
Na pitanje zašto domaći investitori ne ulažu profesor Savić objašnjava da je naša industrija uništena devedesetih godina kada je vladala politika jakog dinara i kada je bilo isplativije uvoziti robu nego je proizvoditi.
“Poslednjih četiri do pet godina uočava se oporavak industrijske proizvodnje, ali mi nemamo puno domaćih investitora koji će da uđu u taj rizik i da investiraju. Nije toliki problem novac i tehnologija, koliko im je problem plasman proizvoda, što sa strancima nije slučaj. Oni kada dolaze znaju tačno gde će prodavati svoju robu, jer već imaju razvijena tržišta”, ističe Savić.
Međutim, on naglašava da je istina da nam strane investicije obezbeđuju rast, zapošljavaju stanovništvo, ali je nevolja što ne donose i razvoj. Odnosno dobijamo kvantitet, a ne kvalitet, jer je bitno u kojim delatnostima posluju.
Drugim rečima, iz naših fabrika uglavnom izlaze proizvodi niske složenosti, male dodate vrednosti, sa velikim angažovanjem manuelnog rada niskokvalifikovanih radnika, bez značajnijeg efekta prelivanja i uključivanja lokalnih dobavljača u lanac proizvodnje.
Profesor Savić kaže da onog trenutka kada strani investitori počnu da zapošljavaju naše inženjere, kada budu uposlili naše podizvođače, logistiku i dobavljače, moći ćemo da kažemo da imamo kvalitetne strane investicije.
Prema rečima ekonomiste Ljubomira Madžara osnovni problem kod nas je mala domaća štednja tako da su investicije uglavnom finansirane iz inostranstva. To je neka vrsta zamene za domaću akumulaciju. Inače, domaća štednja u Srbiji je 2,5 puta niža od proseka zemalja CIE.
Izvor: Politika
