Sa koliko novca u Srbiji postajete „bogati“?

Ako je suditi po najnovijem istraživanju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije –  nekih 1.000 evra ili tek nešto više novca potrebno je jednoj tročlanoj porodici da bi se našla u grupi od 10 odsto najbogatijih domaćinstava u državi. Skroman iznos po svim kriterijumima, ali nedostižan za 90 odsto ljudi.

Analiza koju je za potrebe ovog istraživanja uradio Republički zavod za statistiku na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva, pokazuje da potrošnja takozvane potrošačke jedinice, mere koja omogućava da se porede primanja i izdaci porodica različite veličine i strukture, u najsiromašnijoj desetini građana iznosi 11.161 dinar mesečno, a u najbogatijoj 62.800 dinara. Prevedeno na primer porodice sa jednim detetom ispod srednjoškolskog uzrasta, to znači da se u „donjoj“ desetini kuća u Srbiji mesečno troši 24.554 dinara, a u „gornjoj“ 138.600 dinara. To je odnos 1:5,6.

U prihodima, odnos prvog i desetog decila je 1:7,7. Gledano po potrošačkoj jedinici, donji decil mesečno ostvaruje prihod od 9.411 dinara, a gornji 72.774 dinara.

Podaci, kako autori analize primećuju, pokazuju da domaćinstva iz prvog decila imaju veće troškove od prihoda, dok porodice iz najvišeg decila (kao i najveći deo ostalog stanovništva) imaju veće prihode od troškova. Drugačije rečeno, uprkos izrazito niskoj potrošnji, najsiromašniji građani su stalno u dugovima, dok višim slojevima ostaje novca za štednju.

Ipak, sveobuhvatni utisak je opšta ekonomska nerazvijenost. Ne samo da je prag za ulazak u društvo 10 odsto najimućnijih vrlo nizak, već i struktura potrošnje dobrostojećih domaćinstva pokazuje koliko smo daleko od razvijene Evrope. Recimo, dok bi se moglo i pretpostaviti da desetina porodica sa najmanjim sredstvima, na hranu i bezalkoholna pića troši polovinu svog raspoloživog novca (48 odsto), podatak da u „top 10 odsto“ kuća na ove osnovne životne potrebe ode čak 26 odsto rashoda ukazuje na generalno slabo imovinsko stanje društva, odnosno na to koliko objektivno malo imaju naši imućniji slojevi.

U Evropskoj uniji recimo u svim domaćinstvima na hranu i piće odlazi tek 12 odsto troškova (u Srbiji je opšti prosek izdvajanja za ove troškove 34 odsto).

Kod siromašnih obrazovanje čini samo 0,4 odsto rashoda, kod imućnih tri odsto. Međutim, na alkohol i cigarete siromašni i dalje odvajaju čak četiri procenta svojih rashoda, isto koliko i bogati. Na zdravlje prvi daju pet odsto, a drugi četiri procenta. Naravno, u apsolutnim novčanim iznosima, najviši decil na sve ove izdatke izdvaja nekoliko puta više sredstava.

Dobra vest je da u poslednjih 12 godina i rashodi i prihodi stanovništva rastu te da najviše rastu rashodi i primanja najsiromašnijih. Tako je od 2006. do 2017. potrošnja domaćinstava realno porasla za 11,8 odsto, pri čemu je potrošnja najsiromašnije desetine porodica porasla za 21 procenat. Istovremeno, prihodi domaćinstava su u proseku porasli za 8,8 odsto, ali su prihodi porodica sa najnižim primanjima skočili 26,1 odsto. Zanimljivo je da su prihodi najbogatijih domaćinstava u ovom periodu realno čak pali, i to za 1,9 procenat.

U Srbiji u gornjih 10 odsto domaćinstava svakog meseca ode 20 odsto ukupnog prihoda svih domaćinstava u državi, dok se u donjih 10 odsto slije tek 3,1 odsto ukupnog prihoda. Ako je za utehu, ovo je još i dobar rezultat, barem ako se uporedimo sa Kinom i Amerikom. Tamo, u slučaju Kine najbogatija desetina odnese preko 30 odsto prihoda, a u SAD čak 50 odsto.

Način poređenja domaćinstava

Da bi mogli da uporede domaćinstva sa različitim brojem članova, autori analize su stanovništvo podelili na 10 jednakih delova primenom takozvane skale ekvivalencije. To znači da su svakom članu domaćinstva dali određeni broj u zavisnosti od toga da li je u pitanju nosilac domaćinstva, drugi odrastao čovek ili dete. Zatim se ukupni prihod, odnosno potrošnja domaćinstva deli zbirom tih brojeva da bi se dobio prihod odnosno potrošnja po takozvanoj potrošačkoj jedinici. Za obračun potrošnje korišćena je OECD skala ekvivalencije u kojoj nosilac domaćinstva dobija ponder 1, članovi domaćinstva od 14 godina i stariji 0,7, a mlađa deca 0,5. Za obračun prihoda korišćena je modifikovana skala ekvivalencije OECD po kojoj nosilac dobija ponder 1, odrasli član 0,5, a dete mlađe od 14 godina 0,3.

Izvor: Danas