Tabaković: Udeo problematičnih kredita smanjen na 5,21 odsto

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije smanjeno je na 5,21 odsto na kraju juna, izjavila je danas guvernerka NBS Jogovanka Tabaković, prenosi Tanjug.

To je najniži nivo učešća problematičnih kredita otkada se prati taj pokazatelj, rekla je Tabaković na konferenciji za medije. Inače, nivo problematičnih kredita je u maju bio smanjen na 5,4 odsto.

Nivo deviznih rezervi dostigao je 12,1 milijardu evra u bruto iznosu krajem juna odnosno više od 10 milijardi evra neto, što predstavlja najviši nivo otkada se ti podaci prate, reklaje Tabaković na prezentaciji „Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema za 2018. godinu” NBS.

„Tako visok nivo deviznih rezervi obezbeđuje sigurnost ne samo u stabilnim uslovima već i slučaju potencijalnih šokova iz okruženja”.

Tabaković je rekla da je zajedno sa najnovijom jutrošnjom intervencijom NBS bila neto kupac ukupno 1,6 milijardi evra, čime su dodatno ojačane devizne rezerve zemlje.

Devizne rezerve su na kraju decembra 2018. iznosile 11,3 milijarde evra.

Tabaković je istakla da je u 2018. godini Srbija postigla najvišu stopu privrednog rasta u poslednjih 10 godina, očuvala nisku i stabilnu inflaciju i dodatno ojačala domaći finansijski sistem.

„To je godina u kojoj su povećana dugoročna ulaganja u našu zemlju, a učešće javnog duga u BDP dodatno smanjeno. Takvi rezultati ostvareni su uprkos izazovima iz međunarodnog okruženja, poput protekcionizma svetskih ekonomija, geopolitičkih tenzija ili neizvesnosti u vezi s procesom izlaska Velike Britanije iz EU”, navela je guvernerka.

Tabaković ističe, takođe, da je tokom proteklih šest godina NBS držala inflaciju u Srbiji pod kontrolom i da je ona prošle godine u proseku iznosila dva odsto, kao i da su srednjeročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede ostala su usidrena.

Kako kaže, NBS je oprezno vodila monetarnu politku i referentnu kamatnu stopu smanjila dva puta, za po 25 baznih poena, na nivou od tri dosto.

„U julu ove godine dodatno smo smanjili referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 2,75 odsto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanje inflacije. Međugodišnji rast kredita privatno sektoru prošle godine bio je gotovo dvocifren, sa stopom od 9,9 odsto, a bila je povoljna i struktura kredita”, rekla je guvernerka.

Samo u toku 2018. godine odboreno je, navodi, više od 240 milijardi dinara novih investicionih kredita, što je najviši iznos do sada.

U 2018. nastavljen je i pozitivan trend fiskalnih kretanja uz fiskalni suficit od oko 0,6 odsto, rekla je ona.

Učešće javnog duga u BDP proizvodu smanjeno je za 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu ,na 53,8 odsto a tokom ove godine je i dodatno smanjeno i u maju je iznosilo 51,8 odsto.

„U kontekstu finansijske stabilnosti posebno je važno smanjenje učešća dolarskog dela javnog duga u prethodne dve i po godine i to s jedne trećine na oko jednu petinu ukupnog javnog duga u junu ove godine”.

Posebno nas raduje rast dinarske štednje, koja je danas gotovo četiri puta veća nego na kraju 2012, a u julu ove godine premašila je 70 milijardi dinara, rekla je Tabaković.

„To jeste odraz većeg poverenja građana u domaću valutu. Niska i stabilna inflaacija i oprezno vođenje monetarne politike, stabilan bankarski šitem i povoljna fiskalna kretanja pozitivno su doprinela održavanju i jačanju otpornosti domaćeg finansijskog sistema i makroekonomskoj stabilnosti zemlje”, naglasila je Tabaković.