Od kako su kamate na gotovinske zajmove počele da padaju pre nekoliko godina ova vrsta bankarskih pozajmica je u izrazitoj ekspanziji. Tolikoj da su premašili zaduženja za stambene kredite. Zbog toga su crvenu lampicu upozorenja upalili i naši savetnici oličeni u Svetskoj banci, ali i regulatorno telo Narodna banka (NBS). Rečju nelogično je, ali i neodgovorno, da neko otplaćuje keš zajam deset godina što je trećina prosečnog radnog veka koji je u Srbiji oko 30 godina.
Od nove godine NBS je ograničila rokove otplate pa je tako za ovu godinu rok za otplatu keš zajma skraćen na osam godina, preciznije na sedam godina i 11 meseci, dogodine na sedam, a od od 2021. na najviše šest godina. Banke i sada mogu da odobre zajam na rok otplate od deset godina, ali je uslov da same obezbede adekvatan kapital i rezervacije. Zbog toga su zajmovi s dužim periodom otplate u bankama postali izuzetak na nivou statističke greške.
Mere NBS već su dale rezultate. To je bilo i očekivano, jer kad banke ukrste kreditnu sposobnost građana i kraći period otplate ne ostaje mnogo prostora za pozajmljivanje većih iznosa kao ranije.
Njihov kriterijum je da klijentu mesečna rata ne premašuje 40 do 60 odsto plate (ko ima veću platu rata može da mu zauzme i veći deo plate), što znači da dužnici zajma moraju u to da uklope i aktuelne rokove tako da ostaju uskraćeni za veća zaduženja. Praktično su ostali bez iznosa koji bi mogli da otplaćuju u one dodatne dve godine.
U NBS kažu da su efekti njihovih mera već vidljivi i da je za pet meseci smanjen ukupni iznos gotovinskih kredita čija je ugovorena ročnost osam ili više godina 13,21 odsto, odnosno 18,62 milijarde dinara.
“Primetili smo da su se često stanovništvu odobravali nenamenski i neobezbeđeni krediti po neopravdano dugim rokovima. Zbog toga je donet set podzakonskih akata kako bi se eliminisali potencijalni rizici za banke i građane”, kažu u NBS.
Dodaju da primarni cilj mera nije ograničavanje kreditiranja propisivanjem maksimalnog roka niti zabranjivanje odobravanja kredita fizičkim licima na duže rokove, već je „Narodna banka Srbije zauzela izbalansiran pristup rešavanja uočenog problema uvažavajući sve okolnosti – materijalni položaj, kreditnu sposobnost građana, postojanje sredstava obezbeđenja, koje prate ovakvu vrstu kreditiranja, u odnosu na rizičnost takvih kredita”.
To što su smanjeni krediti s dužim periodom otplate ne znači da su svi gotovinski zajmovi u padu. Naprotiv. Ukupni gotovinski krediti stanovništva svih ročnosti, za prvih pet meseci 2019. godine povećani su 5,6 odsto – 23 milijarde dinara. U centralnoj banci to su okarakterisali kao umeren rast kredita, uz povoljniju ročnost, što je u skladu sa politikom stabilnosti finansijskog sistema i zaštitom korisnika finansijskih usluga. Naime, ostvarena stopa rasta gotovinskih kredita stanovništva (kako novoodobrenih tako i kredita za refinansiranje) niža je u odnosu na ostvarenu u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 6,8 odsto.
“Cilj uvedenih mera je obezbeđivanje adekvatnog pokrića potencijalnih rizika po osnovu nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima sopstvenim sredstvima banaka, a ne onemogućavanje pomenutog oblika kreditiranja, pri čemu je u praksi odobravanje ove vrste kredita stanovništvu ugovorene ročnosti preko osam i više godina postalo pre izuzetak, nego pravilo. Takođe, cilj uvođenja ovih propisa jeste i nastojanje da se spreči nastanak novih problematičnih kredita u bankarskom sektoru i preventivno delovanje u cilju obezbeđivanja finansijske stabilnosti”, kažu u NBS.
