Ukupni depoziti poslovnih banaka u Hrvatskoj 287,8 milijardi kuna
Godišnja stopa rasta iznosila je 4,6 odsto, pa su ukupni depoziti u poređenju sa majem 2018. godine viši za 12,7 milijardi kuna. U odnosi na april porasli su za 0,6 odsto ili 1,8 milijardi kuna.
Rast na mesečnom i godišnjem nivou isključivo je posledica rasta depozitnog novca koji predstavlja novčana sredstva na transakcijskim računima (tekućim i žiro računima) te obveze banaka po izdatim kunskim instrumentima plaćanja, ističu analitičari Raiffeisen banke (RBA) u osvrtu na podatke HNB-a.
Tako je depozitni novac dosegnuo istorijsku najvišu nominalnu vrednost od preko 94 milijarde kuna, čineći nešto manje od 33 odsto ukupnih depozita. Na mesečnom nivou veći je za 2,5 milijardi kuna ili 2,7 odsto, dok je u odnosu na stanje na kraju maja 2018. porast iznosio 14,3 milijarde kuna. Time je nastavljen snažan rast po dvoznamenkastim stopama koji uz manja odstupanja traje od početka 2015. godine.
Istovremeno je rastao i udeo depozitnog novca u ukupnim depozitima. U RBA-u kažu da je to rezultat istorijsko niskih kamatnih stopa na oročenu štednju pa se u uslovima nesklonosti ulaganja u druge oblike finansijske imovine, višak raspoloživog dohotka koji polako raste s oporavkom ekonomije sleva na najlikvidnije oblike depozita.
U strukturi ukupnog depozitnog novca gotovo 46 milijardi kuna (49 odsto ukupnog depozitnog novca) krajem maja držala su domaćinstva, dok je 37 milijardi kuna ili 39,4 odsto pripadalo nefinansijskim društvima. Pri tome oba sektora nastavljaju sa snažnim dvoznamenkastim stopama rasta prisutnima već nekoliko godina.
Za razliku od depozitnog novca, ukupni štedni i oročeni depoziti (u stranoj i u domaćoj valuti) su i na mesečnom i na godišnjem nivou blago pali. Uz pad od 710 milijuna kuna (0,8 odsto) na mesečnom te 1,6 milijardi kuna ili 0,4 odsto na godišnjem nivou, ukupni štedni i oročeni depoziti su se krajem maja spustili na 193,8 milijardi kuna. To je najniža nominalna vrednost štednih oročenih depozita od juna 2014. godine.
Više od 80 odsto tih depozita čine valutni depoziti, uglavnom u evrima i štednja je to koju uglavnom generiše sektor stanovništva.
Analitičari RBA kažu u analizi, objavljenoj u sredu, da dalji rast ekonomije i rast raspoloživog dohotka ukazuje na nastavak rasta ukupnih depozita banaka. Očekuju nastavak niskih pasivnih kamatnih stopa te nastavak sklonosti držanja likvidne imovine poput depozitnog novca.
Izvor: seebiz
