Uroš Momirović, direktor kompanije Mona, u intervjuu za Bankar.rs kaže da su domaćoj privredi najveći problem i dalje parafiskalni nameti, kojih, kako naglašava, ima nebrojeno i neverovatno mnogo koštaju, kao i fiskalni, koji su najviši u regionu, ali i sporost sudova u postupcima.
“Te tri stvari postaju kao neka fraza koja se stalno pominje kao problem, stalno se obećava rešenje, a nikako da stignemo negde sa rešavanjem tih problema”, kaže Momirović.
Da se vi pitate, šta biste prvo uradili da poboljšate privredni ambijent?
– Dosta teško pitanje, ali definitivno najbolje rezultate i u kratkom roku može da da smanjenje poreskog opterećenja na zarade. Imamo ubedljivo najviše namete na plate u regionu, a skoro sam saznao da imamo čak značajno veće namete na zarade čak i od Holandije. Verujem da bi to trebalo izvesti kroz umanjenje doprinosa za zdravstveni fond, koji je i sam predsednik označio kao rupu bez dna, ali sa dodatnom merom zabrane umanjenja bruto plate i time da se obezbedi da se to umanjenje prelije u primanja radnika. Srednjoročno se mora ukinuti većina parafiskalnih nameta, a svakako da je reforma pravosuđa dugoročna tema i čini mi se da su tu i napravljeni ogromni pomaci. Postupci su dosta brzi, mada bi to moglo još da ide na bolje, dok je uvođenje notara i izvršitelja posebno pogodovalo poboljšanju privrednog ambijenta.
Kurs je već duži vremenski period stabilan, a kamate su na gotovo najnižem nivou. Ipak, postoji li i dalje problem sa dostupnosti kapitala?
– Dostupnost kapitala je nikad veća, cene kapitala, odnosno kamate su nikad niže, ali iskreno mislim da neće to trajati jos mnogo dugo. Taj problem zaista ne postoji za relane biznise. Ono što će biti poseban problem jeste pritisak na kurs koji će se sigurno javiti u sledećih 6 meseci, godinu dana i jako je bitno da Narodna banka tu zauzme stav da nema više igranja sa kursom. Prethodna Vlada je povećala toliko troškove 2008. kroz rast plata i penzija, da smo kao posledicu imali neverovatan rast evra od oko 30 odsto za godinu dana, što je tada pokosilo privredu. Novi takav udar bio bi koban za privredu.
Koliko su mere NBS koje su imale za cilj smanjenje obima rizičnih kredita uticale eventualno na vašu kompaniju?
– Svaka mera koja smanjuje rizične kredite samo pomaže privredi i eliminiše, da tako kažem, loše momke iz privrede. Sve te firme koje nisu isplaćivale redovno rate za kredite nisu ni plaćale ni obaveze prema drugim licima i tako su izazvale mnogo problema.
Naišli ste na oštru osudu javnosti kada ste predložili da se smanji minimalna zarada u Srbiji. Kakav bi to zapravo efekat imalo, koji bi bili benefiti?
– Da, nažalost kod nas ljudi vole da napadnu i izvređaju, a da se nisu ni potrudili da shvate šta je neko hteo da kaže. Ono što na prvu loptu izgleda kao loše ne mora da nužno i znači nešto loše. Naša Vlada je hrabro ušla u podizanje minimalne cene rade u prethodnim godinama i uspela da postigne da to ne utiče na povećanje nezaposlenosti, što je stvarno jedan od neverovatnih uspeha. Jednostavna ekonomska logika je da sa rastom cene rada pada tražnja za istim, to nije neka posebna mudrost. Naša Vlada je uspela da potpuno izokrene ekonomsku logiku i da postigne rast zaposlenosti i rast plata istovremeno, zaista svaka čast. Doduše, mi ne znamo da li je to smanjilo rast zaposlenosti i koliko i to nikad nećemo moći da saznamo. Eventualno buduće povećanje minimalne cene rada i efekti takve mere su teško predvidivi, ali se treba voditi računa jer oni se nikad ne ispoljavaju odmah.
Iz Srbije odlazi sve više mladih ljudi i pojedine profesije imaju ozbiljan problem sa nedostatkom određenih profila radnika. Kakvo je stanje u vašem sektoru?
– Mi se iskreno ne susrećemo sa tim problemom u velikoj meri, ali mogu da vam kažem da sve češće dolazimo u situaciju da na tržištu rada imamo priliku da zaposlimo ljude koji su se vratili iz inostranstva i žele ovde da žive i rade. Taj smer očigledno više nije jednosmeran i to nam ukazuje na jedno dobro stanje naše ekonomije i naše države.
