Zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj stabilnosti i sve boljim perspektivama za razvoj domaće ekonomije, poverenje građana u domaću valutu raste iz godine u godinu. To potvrđuje i činjenica da je dinarska štednja zaključno sa junom 2019. u poređenju sa junom 2013. povećana preko tri puta. Trend rasta dinarske štednje naročito je ubrzan tokom poslednje dve godine, tako da je samo od početka 2018. godine dinarska štednja povećana za gotovo 40% i nastavlja da raste, navode u Narodnoj banci Srbije.
Kako kažu, prema operativnim podacima, tokom jula 2019. godine, dinarska štednja u bankama u Srbiji dostiže nove najviše nivoe i prvi put je premašila 70 mlrd. dinara. Devizna štednja takođe beleži rast, iako nešto umereniji, sa 8,4 milijarde evra u junu 2013. godine na 10,4 milijarde evra u junu 2019. godine.
“Narodna banka Srbije želi da podseti građane da je štednja u domaćoj valuti godinama unazad isplativija od devizne štednje i to kako u kratkom, tako i u dugom roku (Tabela 1). Tome, pored sve boljeg domaćeg ekonomskog ambijenta (niska i stabilna inflacija i relativno stabilan kurs dinara prema evru poslednjih šest godina), doprinose i: relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima; povoljniji poreski tretman dinarske štednje (kamata po osnovu dinarske štednje se ne oporezuje, dok se po osnovu štednje u evrima, oporezuje po stopi od 15%)”, napominju u NBS.
Dodaju da štednja stanovništva predstavlja značajan izvor finansiranja domaće privrede i građana, odnosno jedan je od pokretača kreditne i privredne aktivnosti u zemlji. Štednjom u domaćoj valuti povećavaju se dinarski izvori finansiranja, čime se daje podsticaj povoljnijim uslovima za privredni rast zasnovan na domaćim izvorima i povećava upotreba dinara u domaćem finansijskom sistemu.
“Za rast dinarske štednje prethodno su obezbeđeni i već niz godina se održavaju povoljnim – svi relevantni makroekonomski uslovi. Narodna banka Srbije zato na transparentan i razumljiv način želi da još jednom upozna građane sa većom isplativošću štednje u domaćoj u odnosu na stranu valutu”, kažu u NBS.
Veća upotreba dinara u finansijskom sistemu, pored finansijske stabilnosti, omogućava i efikasniju monetarnu i fiskalnu politiku. Zbog toga, Narodna banka Srbije, zajedno s Vladom Republike Srbije, nastoji da promoviše dalji rast dinarske štednje, što je i jedna od aktivnosti u okviru strategije o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije.
“U prethodnih šest godina Narodna banka je u saradnji s Vladom Republike Srbije ostvarila značajan uspeh na planu postizanja i očuvanja makroekonomske stabilnosti. Međugodišnja inflacija je smanjena preko šest i po puta i u junu 2019. godine je iznosila 1,5%, pri čemu je više od pet godina inflacija niska i stabilna. Pored toga, u proteklih nekoliko godina obezbeđena je i uspešno se održava i relativna stabilnost deviznog kursa, čemu su u velikoj meri doprinele adekvatne i blagovremene aktivnosti Narodne banke Srbije”, rekli su u NBS.
Ističu da se, kao rezultat makroekonomske i finansijske stabilnosti nastavljaju strukturni pritisci ka jačanju domaće valute, prisutni od aprila 2017.
“Od početka godine dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,4%, dok je Narodna banka Srbije sa ciljem ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara neto kupila 1.540,0 mln evra. Smanjene su i interna i eksterna neravnoteža, čime je povećana otpornost privrede na šokove iz međunarodnog okruženja, što potvrđuje i rast bruto i neto deviznih rezervi krajem juna na najviše nivoe od 2000. godine, od kada se prate podaci. U julu su, prema operativnim podacima, njihovi nivoi premašili 12,5 mlrd. evra, odnosno 10,5 mlrd. evra, respektivno. Smanjenjem učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na najniži nivo (u maju – 5,4%) dodatno je ojačana finansijska stabilnost bankarskog sektora. Već treću godinu zaredom država ostvaruje fiskalni suficit, a udeo javnog duga zemlje u bruto domaćem proizvodu dodatno je smanjen (51,8% u maju). Pozitivni rezultati odrazili su se i na kreditni rejting zemlje i pad premije rizika, koja beleži nove najniže nivoe od kada se meri”, navode u centralnoj banci.
Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od šest godina pokazuje sledeće:
– štediša koji je (svoj ulog od 100.000 dinara) štedeo u dinarima, na kraju perioda od šest godina (u junu 2019. godine), dakle u dugom roku, dobio bi preko 24.000 dinara (oko 200 evra) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke štedeo isti početni ulog u evrima (prema tadašnjem kursu oko 877 evra)
– u gotovo svim jednogodišnjim periodima (dakle, i u kratkom roku), dinarski štediša je ostvarivao veću zaradu od deviznog štediše.
Zaključak u prilog veće isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu štednju važi ne samo za godišnje oročavanje već i za štednju oročenu na duže i kraće rokove.
“U slučaju oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja je isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim potperiodima oročenja, dok je u slučaju štednje oročene na tri meseca, dinarska štednja isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih potperioda”, kažu u NBS.
Zaključuju da će NBS i ubuduće nastaviti da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom s javnošću, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, doprinosi procesu dinarizacije finansijskog sistema Srbije, s posebnim akcentom na promovisanje dinarske štednje.
“S tim u vezi, Narodna banka Srbije će nastaviti da redovno objavljuje Analize isplativosti dinarske i devizne štednje, i to polugodišnje, zatim tromesečno u Izveštaju o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije, i u formi saopštenja uoči Svetskog dana štednje”, zaključuju u NBS.
