MMF: Srbija bi ove godine mogla da ima rast BDP-a od 3,5 odsto

Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa rekao je da Srbija ove godine može da očekuje privredni rast od 3,5 odsto.

Dodao je da se u drugom polugodištu očekuje da rast bude ubrzan za razliku od prvog kada je bio usporen zbog remonta postrojenja u sektoru energetike.

Predstavljajući Izveštaj povodom sprovođenja savetodavnog programa Novi program saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) u Narodnoj banci Srbije, rekao je da je makroekonomska stabilnost neophodan preduslov za veći rast.

“Srbija bi ove godine mogla da ima rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, ali postoje i rizici koji dolaze iz eksternog okruženja”, rekao je Sosa.

Na pitanje novinara šta treba uraditi da bi rast BDP u Srbiji bio veći od tri-četiri odsto kako bi se smanjio zaostatak za uporedivim zemljama, Sosa je rekao da su potrebne reforme.

“Da bi rast bio veći i održiv neophodne su strukturne reforme, one koje povećavaju produktivnost i investicije”, rekao je Sosa.

Dodao je da je uz to neophodno preduzeti mere za boru protiv sive ekonomije jer je još visoka i mere protiv korupcije.

“Za veći privredni rast trebalo bi povećavati kvalitet javnih usluga i poboljšati upravljanje državnim i javnim preduzećima kao i sprovoditi reforme koje će unaprediti poslovnu i investicionu klimu, a to su pre svega efikasniji pravni sistem i sprovodivost ugovora”, rekao je Sosa.

Dodao je da u uslovima čvrste makroekonosmke stabilnosti “treba dozvoliti veću fleksibilnost, odnosno fluktuaciju deviznog kursa u oba smera, što bi u srednjem roku pomoglo da se razvije devizno tržište i poveća dinarizacija”.

Odgovarajući na pitanje da li Srbija može da se suoči sa nedostatkom radne snage jer ;ljudi napuštaju zemlju, iako je MMF rezultate reformi pozitivno ocenio, Sosa je rekao da taj trend ne postoji samo u Srbiji.

“Istraživanje koje je rađeno nedano pokazalo je da postoje i veći demografski izazovi u nekim zemljama nego u Srbiji”, dodao je on.

“Način da Srbija spreči odlazak i omogući povratak ljudi koji su napustili zemlju je da sprovede reforme, što govori da su one hitno potrebne”, rekao je Sosa.

Osim ekonomskih razloga za odlazak, kako je rekao, postoje i drugi, a to su, između ostalog, percepcija korupcije i loš rad institucija.

Istakao je da za zaustavljanje emigracije stanovništva “ne postoji magično rešenje”, ali da ti preduslovi povećavaju šanse da se ljudi zadrže ili čak i vrate. ;

On je rekao da je prošle godine ostvaren “odličan privredni rast uz nisku inflaciju, a da fiskalni disperitet omogućava da pada javni dug”.

Deficit bilansa tekućih transakacija se, prema njegovim rečeima, “u potpunosti pokriva stranim direktnim investicijama, a finansijski sektor je u dobrom stanju”.

U reformama državnih i javnih preduzeća je postigut izvstan napredak, kako je rekao Sosa, ali njih treba nastaviti.

Istakao je da u okviru povećanja investicija treba napraviti “rigorozan izbor projekata koji maksimalno utiču na privredni rast”.

On je ocenio da je postigniut značajan korak u oblasti sprečavanja pranja novca i da Srbija nije osetila veće posledice na investicije u periodu kada je bila na sivoj listi Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF).

Sosa je kazao da MMF podržava indeksaciju penzija prema švajcarskoj formuli, kao i reformu sistema plata u javnom sektoru, ali je konstatovao da ona kasni.

MMF se, prema njegovim rečima, zalaže i za transparentan postupak za privatizaciju Komercijalne banke.

Na pitanje novinara šta je najvažnije još uraditi u reformi javnih i državnih preduzeća Sosa je kazao da je Petrohemija ostvarila dobitak i da treba iskoristiti taj trenutak za privatizaciju, a da MMF zna da nema mnogo alternativa kada je reč o JP PEU Resavica.

“Znamo da nema mnogo alternativa i da to preduzeće posluje zahvaljujući subvencijama države, ali treba zatvarati najneprofitabilnije rudnike u okviru tog preduzeća i radnicima obezbediti socijalnu pomoć”, rekao je Sosa.