Ministri finansija G7 za čvrstu regulativu za kriptovalute

Digitalne valute, poput planirane Fejsbukove libre, izazivaju ozbiljnu zabrinutost i potrebna je čvrsta regulativa kako ne bi uzdrmale svetski finansijski sistem, saopštili su ministri finansija i predstavnici centralnih banaka Grupe 7 najrazvijenijih svetskih ekonomija (G7).

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer, koji predsedava rotirajućim predsedništvom G7, izjavio je da se grupa protivi ideji da kompanije imaju istu privilegiju kao države u kreiranju sredstava plaćanja – i to bez kontrole i obaveza koje idu uz to, prenosi Rojters.

“Ne možemo da prihvatim da privatne kompanije izdaju svoje valute bez demokratske kontrole”, rekao je Le Mer.

U rezimeu o dvodnevnim nezvaničnim razgovorima G7 u Šantiju, severno od Pariza, francusko predsedništvo je navelo da su se ministri i guverneri složili da projekti poput libre ne samo da mogu da oslabe kontrolu nad monetarnim i bankarskim politikama, već i da predstavljaju bezbednosne rizike.

“Globalna kriptovaluta s kursom vezanim za neku stabilnu aktivu (stablecoin) koja bi bila za maloprodajne svrhe, mogla bi da osigura brže i jeftinije slanje doznaka, da podstakne konkurenciju u platnim uslugama, da obori cene i podrži veću finansijsku inkluziju”, izjavio je na sastanku G7 Benoa Kere, član borda Evropske centralne banke.

Međutim, one (kriptovalute) povećavaju i brojne rizike koji se odnose na prioritete svetske politike, a među kojima su borba protiv pranja novca i suzbijanje finansiranja terorizma, zaštita potrošaca i podataka, jačanje sajber otpornosti, fer konkurencija i poštovanje poreskih propisa, predočio je on.

Na sastanku G7 je takođe zaključeno da velike kompanije, kao što su Gugl, Amazon, Fejsbuk ili Epl, treba da plaćaju porez u zemljama u kojima zarađuju novac, čak i ako tamo nisu fizički prisutne. Ministri su se složili da bi trebalo zakonom propisati minimalni porez, kako bi se zemlje obeshrabrile u “trci za besomučno obaranje stopa” radi privlačenja digitalnih multinacionalnih kompanija da posluju kod njih.

“Minimalni nivo efektivnog oporezivanja, kao što je, na primer, režim GILTI u SAD-u, doprineo bi da se osigura da kompanije plaćaju pravedan deo poreza”, zaključuje su u rezimeu predsedništva G7.

Američki režim GILTI podrazumeva porez od 10,5 odsto na kompanijske prihode ostvarene van SAD po osnovu nematerijalne imovine (autorska prava, patenti, robni žigovi, i sl.) kako bi se firme odvratile od prakse prebacivanja profita u inostranstvo da bi izbegle stopu američkog korporativnog poreza čiji je nominalni iznos 21 odsto. Primena režima GILTI mogla bi da pomogne, takođe, da se otkloni mogući strah SAD-a da će američke kompanije biti diskriminisane s novi evropskim pravilima, dodaje britanska agencija.

“Počećemo da gradimo jedan okvir… Verujemo čvrsto da ovo neće biti usmereno samo prema američkim digitalnim kompanijama”, rekao je američki ministar finansija Stiven Menučin.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) će do kraja godine napraviti nacrt o novom režimu poreza i njegovoj implementaciji, tako da se detalji mogu dogovoriti do kraja 2020. godine.

Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Francusku, Italiju, Britaniju i Španiju, već su uvele svoje poreze za digitalne kompanije ili planiraju da to učine. Vašington smatra da francuski digitalni porez diskriminiše američke kompanije i pokrenuo je istragu koja bi mogla da dovede do uvođenja carina na francuske proizvode, navodi Rojters. Le Mer je poručio da će Pariz zadržati ovaj svoj namet dok ne bude zamenjen novim, međunarodno dogovorenim porezom.