Međunarodni monetrni fond proslavlja 75. rođendan, a ondašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije 1944. i jedan od osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na toj konferenciji.
Tada su 44 zemlje definisale osnove na kojima će počivati međunarodni monetarni sistem posle Drugog svetskog rata, a uz MMF osnovana je i Međunarodna banka za obnovu i razvoj, piše Nova ekonomija.
Nakon demokratskih promena 2000. Srbija je imala sedam aranžmana sa MMF. Odnos Srbije i MMF-a u poslednjih 20 godina prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike štapa i šargarepe, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i posvećenosti ekonomskim reformama koje je vodio Aleksandar Vučić.
Poslednji put je Međunarodni monetarni fond (MMF) zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se misija MMF-a vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora.
U pozadini odlaganja ove revizije aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra su bile daleko veće garancije za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje države od utvrđenog okvira sa ovom međunarodnom institucijom. To nije bio prvi put da MMF suspenduje pregovore sa Vladom Srbije, podseća portal.
U prethodnom stend-baj aranžmanu sklopljenom u maju 2009. MMF nije odobrio zaključenje druge revizije aranžmana (Vlada Mirka Cvetkovića na slici).
Tadašnji šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger rekao je da će se druga revizija okončati za vreme treće revizije u oktobru 2009. pod uslovom da Vlada Srbije započne neophodne reforme i da smanji javnu potrošnju.
Po broju odlaganja revizija i nepoštovanja dogovorenih reformi ipak prednjači aranžman iz 2002. koji je umesto tri zbog brojnih odlaganja trajao pet godina. Ovaj aranžman je bio izuzetno važan jer je ocena MMF-a o uspešnosti pregovora uticala na otpis duga Kluba pariskih poverilaca u iznosu 700 miliona evra, piše Nova ekonomija.
Četvrta, peta i šesta revizija aranžmana su nekoliko puta odlagane jer Vlada Srbije (Vlada Vojislava Koštunice) nije sprovodila predviđene reforme ili je donosila zakone suprotno dogovoru sa MMF-om.
Tipičan primer obmanjivanja MMF-a bilo je usvajanje Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju u koji je ušla odredba da prosečne penzije u naredne tri godine ne mogu pasti ispod 60 odsto prosečne zarade. MMF je izričito bio protiv toga u toku pregovora. U toku trajanja tog aranžama MMF je više puta izrazio sumnju u uspešnost aranžamana o čemu svedoče saopštenja NBS iz 2005. godine, navodi Nova ekonomija.
Poslednji aranžman sa MMF-om sklopljen je 18. jula 2018. kada je odobren Instrument za koordinaciju politike. Ovo je mehanizam savetodavnog karaktera I ne predviđa povlačenje novca.
