Da li ćemo u budućnosti morati duže da radimo?

Dok se radnici u tehnološkom sektoru u Kini razboljevaju zbog predugog radnog vremena, a mnogi u Silicijumskoj dolini strahuju da će omatoriti pre nego što napune 40, Mađarska ima potpuno drugačiji problem: nema dovoljno radnika.

Balaz Katona pokušao je čak da unajmi radnike iz drugih zemalja za svoju fabriku nadomak Budimpešte, ali su ga u tome osujetili imigracioni zakoni. Uspeo je da zaposli nekoliko gluvih ljudi, i iako na proizvodnoj liniji sada radi ukupno 18 ljudi, dobro bi mu došlo još desetak radnika.

“U Budimpešti gotovo da nema radnika”, kaže Katona. Deficit radne snage preti da ugrozi mađarsku ekonomiju koja zasad napreduje stopom od čak 5,1 odsto godišnje, piše Nedeljnik.

Vlada premijera Viktora Orbana videla je rešenje u usvajanju zakona koji dopušta poslodavcima da na godišnjem nivou zahtevaju ispunjenje kvote od čak 400 sati prekovremenog rada, a da isplatu odlože i do tri godine. Često ga nazivaju robovskim zakonom, a radnici su po usvajanju tog zakona organizovali proteste.

Nemačke kompanije koje zapošljavaju desetine hiljada ljudi osudile su ovu meru, znajući da njihovi sindikati neće tolerisati niske standarde rada u fabrikama izvan Nemačke.

“Zakon je više političkog karaktera nego ekonomskog”, kaže Andras Vertes koji radi za jednu ekonomsku konsultantsku firmu u Budimpešti. “To je način da Orban zadrži moć što duže bude mogao”.

Džek Ma, osnivač “Alibabe” i jedan od najbogatijih ljudi u Kini, isprovocirao je radnike u tehnološkom sektoru kada je “996 kulturu” nazvao “blagoslovom”. Radnici su se pobunili protiv predloga da radno vreme bude od 9 ujutru do 9 uveče, šest dana nedeljno.

Nagi Zuge, inženjer u startap kompaniji u Hunanu, već dve godine živi tako.

“Moje kolege se plaše da odu kući čak i kada završe s poslom”, kaže on. “Ja sam mlađi referent, ne mogu da odem prvi”.

Menadžera koji razmišljaju kao Ma ima u čitavom svetu. Ilon Mask, koosnivač “Tesle”, smatra da “niko nije promenio svet radeći 40 sati nedeljno”. Interna krilatica u kompaniji Uber je “radi pametnije, više i duže”.

Istraživanja, međutim, pokazuju da više radnih sati ne znači nužno i više para. U jednoj studiji naučnici su utvrdili da ukoliko radite više sati nego neko drugi na istom radnom mestu, plata vam čak pada za jedan odsto. Istraživanja takođe pokazuju da prekovremeni rad izaziva rast tjelesne težine, pojačanu upotrebu alkoholnih pića i duvana, povećava rizik od bolesti, ali i dovodi do preuranjene smrti.

Radnici u digitalnoj ekonomiji osećaju se starima mnogo pre nego što zaista zađu u neke godine. Za one koji čeznu za odmorom, Čip Konli je pokrenuo Akademiju za moderne starce u El Peskaderu, u Meksiku. Gosti plaćaju 5.000 dolara za sobu i obroke za nedelju dana.

Konli, hotelijer koji je postao preduzetnik iz Silicijumske doline, otvorio je odmaralište kada je prodao svoje deonice u kompaniji Airbnb, gde je bio smatran “starim”, iako ima svega 52 godine.

Zato je odlučio da prihvati to. Njegovi gosti pričaju o tome kako se osećaju pošto stare i učestvuju u “isceljenju fokusiranom na međugeneracijsku saradnju i prihvatanje smrtnosti”.

Nakon što je otvorio akademiju u novembru, iznenadio se kada je shvatio da su za odmaralište zainteresovani i ljudi u tridesetim godinama. Najstariji učesnik ima 74 godine, a najmlađi 30.

“Sve moje kolege imaju 30, a ja skoro 40”, kaže Margaret Pouvi, gost Konlijevog odmarališta. “Marketing se nekada zasnivao na osećaju, a sada je sve u podacima sa kojima moram da budem u toku. Da, osećam se starije”.

Konli uviđa nedostatke u načinu na koji nas društvo upućuje kroz različite životne etape.

“Društveni narativ je da su srednje godine krizne, a posle krize dolazi propadanje”, kaže on. “Ali istina je da ste zapravo mnogo srećniji u šezdesetim i sedamdesetim. Zašto se onda ne bismo pripremili za to?”