Banke u Srbiji prošle godine upisale oko 595 miliona evra profita
Banke u Srbiji su prošle godine zaradile 640 miliona evra pre plaćanja poreza, ili oko 595 miliona evra nakon izmirivanja fiskalne obaveze, što je rekordna suma u poslednjih desetak godina i 13 odsto više nego 2017. godine, računato u evrima.
Kako se navodi u godišnjem izveštaju Narodne banke Srbije, banke su prošle godine ostvarile prinos na aktivu od 2,12 odsto i prinos na kapital od 11,27 odsto.
O kolikoj dobiti je reč, najbolje se vidi kada se uporedi sa prethodnih nekoliko godina. Profit pre poreza u 2017. godini iznosio je 524 miliona evra, u 2016. godini 150 miliona evra, u 2015. godini 62 miliona, a u 2014. godini 29 miliona evra. U 2013. godini bankarski sektor bio je u gubitku 18 miliona evra.
U prošloj godini sa dobitkom je poslovalo 25 banaka, dok su dve banke, Telenor i Mirabank završile sa minusom. Kako se u analizi NBS navodi, prisutan je trend koncentracije ukupno ostvarenog dobitka, tako da sedam banaka s najvećim neto dobitkom učestvuje s više od 80 odsto u ukupnom dobitku bankarskog sektora.
Najveću dobit prošle godine ostvarila je Inteza banka 12,6 milijardi dinara ili više od 106 miliona evra.
Na drugom mestu po dobiti bila je Unikredit sa 9,2 milijarde dinara ili 78 miliona evra, a u plusu od oko 70 miliona evra godinu su završile Sosijete ženeral, koju su Francuzi prodali mađarskoj OTP banci, za šta se čeka saglasnost NBS i Komercijalna banka, koja se nalazi u procesu privatizacije i za koju je šest kompanija već pokazalo interesovanje.
Manje od polovine dobiti koju je imala u 2017. ostvarila je AIK banka – 48 miliona evra (prošle godine 100 miliona, ali to je bila posledica kupovine Alfa banke). Znatno veću dobit nego 2017., prošle godine je iskazala Direktna banka koja je zaradila više od 50 miliona evra, u odnosu na 15,5 miliona 2017. godine. Ova banka je prošle godine preuzela grčku Pireus banku.
Najvažniji prihod prošle godine za banke stigao je od kamata. U 2018. godini, neto prihodi od kamata bili su viši za šest milijardi dinara (oko 50 miliona evra) nego prethodne godine. Ukupan neto prihod banaka po osnovu kamata bio je veći od milijardu evra.
Drugi po važnosti izvor zarade za banke su provizije i naknade, a neto prihodi po ovom osnovu su porasli za 2,7 milijardi dinara u odnosu na 2017. godinu i dostigli 40 milijardi dinara ili 341 miliona evra.
Kako se objašnjava u analizi NBS ovo je posledica rasta kreditne aktivnosti banaka koja je bila podstaknuta privrednim rastom.
Prema podacima NBS na kraju decembra 2018. godine učešće problematičnih kredita (NPL) u ukupnim kreditima palo je na 5,7 odsto, dok je na kraju prethodne godine iznosilo 9,85 odsto. Ističe se da je ovo najniži iznos NPL-ova otkad se oni evidentiraju od septembra 2008. godine.
Krediti privredi, računajući i javna preduzeća činila su pet odsto NPL-ova, stanovništvo 4,4 odsto, a 99,9 odsto kredita preduzećima u stečaju su nenaplativa.
Tokom prošle godine broj banaka je pao sa 29 na 27, pošto je Pireus banka pripojena Direktnoj, a Jugobanka iz Kosovske Mitrovice je ostala bez dozvole Narodne banke. Na kraju prošle godine 75 odsto bankarskog sektora bilo je u rukama stranih vlasnika. Treba reći da bankarski sektor čini čak 90 odsto ukupnog finansijskog sektora Srbije. Od 24,6 odsto ukupne aktive bankarskog sektora koja je bila u domaćim rukama, 17,5 odsto je bilo državno, a 7,1 odsto u privatnim rukama. Ovo će do kraja godine verovatno biti promenjeno s obzirom da će prema najavama tender za Komercijalnu banku biti završen u 2019. Ova banka u kojoj država trenutno ima oko 51 odsto vlasništva na kraju prošle godine imala je 10,6 odsto tržišnog učešća. Druga značajna banka u državnom vlasništvu je Poštanska štedionica. Država je ove godine takođe prodala i svoj udeo u Jubmes banci, ali njeno tržišno učešće je zanemarljivo.
Izvor: Danas
