Kineski krediti vredni šest biliona guraju svet ka novoj dužničkoj krizi

Od Kenije do Crne Gore, od Ekvadora do Džibutija, putevi, brane i elektrane se grade od kineskih kredita. A sve te zemlje će morati da vrate zajmove narednih godina, i to sa kamatom, piše nemački nedeljnik “Špigl”.

Neki pozdravljaju milijarde dolara iz Kine kao doprinos da se pomogne mnogim nerazvijenim regionima u Aziji i Africi da prošire infrastrukturu. Drugi smatraju da su krediti iz Pekinga naterali pola sveta na ekonomsku i političku zavisnost od Pekinga, pri čemu neki tu situaciju opisuju kao “dužničko ropstvo”, ističe “Špigl” i dodaje da posebno brine to što se zapravo malo zna o tim kreditima.

“Vrednost kineskih sredstava u svetu sada iznosi šest biliona dolara, ali izvan vlade u Pekingu, niko ne zna puno o tome gde je taj novac uložen i kakvi uslovi i rizici idu uz njega”, piše “Špigl”. Šefica MMF-a Kristin Lagard je kazala da nedostaje neophodna transparentnost zato što Kina ne otvara u potpunosti svoje knjige međunarodnim organizacijama poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Nova studija koju je sastavao nemačko-američki tim stručnjaka pod vođstvom profesorke Karmen Rajnhart sa Harvarda je najpodrobnija analiza kineskih stranih kredita. Slika koju su dobili ne ublažava zabrinutost o finansijskoj moći koju vrši Peking.

Nemački list navodi da su podaci pokazali da su mnoge države u siromašnijim delovima sveta prihvatile puno više kredita od Kine nego što se ranije znalo. A uz zajmove često idu teški uslovi koji su snažno orijentisani ka strateškim interesima Pekinga i povećavaju rizik od toga da mnoge države sveta u razvoju zapadnu u finansijsku krizu.

– Zapad još ne vidi u kojoj meri je uspon Kine promenio međunarodni finansijski sistem – kaže Kristof Trebeš, koautor studije sa Instituta Kil za međunarodnu ekonomiju.

Trebeš češlja podatke o periodima otplate, kamatama, namjeni i kolateralu za skoro pet hiljada kineskih kredita i finansijske pomoći za 152 države. Informacije potiču iz desetak baza podataka koji su sastavljene uz pomoć humanitarnih organizacija, banaka i CIA.

Trebeš i njegov kolega Sebastijan Horn analiziraju podatke i upoređuju ih sa zvaničnim izvorima kako bi stvorili sveobuhvatnu sliku o kineskim sredstvima u inostranstvu.

Studija je pokazala da Kina izvozi više kapitala u zemlje u razvoju nego sve ostale industrijalizovane zemlje zajedno. Osim toga, za kredite se vežu brojni uslovi koji teško opterećuju njihove primaoce.

Periodi otplate su kraći a kamate veće u odnosu na one koje nude zapadne vlade i multilateralne organizacije. Da bi osigurali da će kredit biti vraćen, ugovori garantuju Pekingu izvjesna prava poput pristupa prehrambenim proizvodima, sirovinama ili profitu državnih kompanija u zemljama primaocima. Kineska vlada često direktno usmerava novac kineskim kompanijama koje su dobile tendere za infrastukturne projekte. Na taj način se stvara zatvoreni finansijski krug bez ijednog stranog računa.

Pored toga, ističe “Špigl”, 75 odsto direktnih kredita proteklih godina, obezbedile su dve državne institucije, Izvozno-uvozna banka Kine (Eksim) i Kineska razvojna banka.

“To znači da je vlada stalno obaveštena o svakoj fazi njihovih projekta pomoći i kada kriza pogodi neku kreditiranu državu, Kina je u dobroj poziciji da iskoristi kolateral prije drugih kreditora”. U studiji se primećuje da je Kina razvila novi oblik razvoje pomoći, gde se državni krediti daju pod komercijalnim uslovima.

To može izazvati, kako navodi “Špigl”, mučne sporove u slučaju da projekat ne ide po planu. Navodi se primer Šri Lanke, gde je Kina preuzela kontrolu nad jednom lukom pošto vlada nije mogla da servisira dug. Peking je u Ekvadoru osigurao 80 odsto naftnih prihoda te zemlje kako bi nadoknadio troškove povezane sa ogromnim projektom izgradnje brane. U Zambiji, koja Kini duguje oko šest milijardi dolara, kritičari režima su zabrinuti da bi Peking mogao preuzeti državnu energetsku kompaniju Zesko.

Sve više strahuju i u Južnoafričkoj Republici, gde se veruje da je predsednik Siril Ramafosa sklopio dogovor o kreditima i subvencijama u iznosu od oko 24 milijarde evra tokom posete Pekingu prošle jeseni. Opozicija brine da bi država mogla upasti u dužničku zamku i da bi Peking mogao preuzeti kontrolu nad državnom elektoenergetskom kompanijom Eskom, koja je pogođena problemima.

Zapadu nije krivo što je Kina u mnogim državama svijeta preuzela ulogu žrtvenog jarca koju su dugo igrali MMF ili SAD, ali im, ipak, smeta što nastoji da sakrije pravi iznos kredita za svet u razvoju, piše “Špigl”.

Opasnost od kašnjenja

Nemačko-američka studija opisuje do koje mere idu ti pokušaji. Tvrdi se da su mnoge isplate od Pekinga maskirane jer idu direktno državnim kompanijama koje su angažovane u zemljama primaocima. Bilansi tih kompanija često nisu prikazani u zvaničnoj finansijskoj statistici. Studija je pokazala da je dug prema Kini 50 odsto veći nego što je zabeležila zvanična statistika kineske vlade.

Iz razloga što Kina nastoji da naplaćuje veću kamatu, mnoge zemlje u razvoju imaju problem sa “rastućim godišnjim obavezema isplate duga”, navedeno je u studiji. To znači da isplata kamate nastavlja da raste, što poveća opasnost od toga da na kraju ne ispune obaveze.

Kineska vlada često direktno usmerava novac svojim kompanijama koje su dobile tendere za projekte i tako se stvara zatvoreni finansijski krug bez ijednog stranog računa

Autori studije konstatuju da situacija podseća na kasne 1970-e, kada su velike banke iz SAD, Evrope i Japana dale milijarde kredita državama Latinske Amerike i Afrike, koje su bogate sirovinama. Zajmovi su realizovani ispod radara međunarodnih nadzornih agencija. Kada su pale cijene mnogih sirovina, države poput Meksika nisu više mogle da servisiraju dugove i veliki deo sveta u razvoju je zapao u dužničku krizu koja ih je godinama unazađivala.

“Špigl” navodi da već postoje nagoveštaji krize. Pakistan je nedavno morao da traži hitan kredit MMF-a jer nije više mogao da servisira ogroman dug prema Kini. U Sijera Leoneu, vlada je stopirala izgradnju aerodroma koji je Kina trebalo da finansira.

Nije tako okrutna, samo fali transparentnosti

– Mnogi kineski projekti su korisni za države primaoce – kaže Kristof Trebeš iz Kil instituta. Na kraju krajeva, mnogim državama u Africi je preko potrebna moderna infrastruktura, dodaje “Špigl”.

Osim toga, neke nedavne američke studije su prikazale sliku o kineskim razvojnim kreditima koja nije tako alarmantna. U analizi Rodijum grupe se navodi da Kina nije ni priližno nemilosrdna kao što mnogi veruju. Na osnovu ispitivanja 40 projekata Pekinga, taj institut je zaključio da je kineska vlada voljna da napravi ustupke oko rokova otplate u slučaju potrebe.

Kinezi ne obraćaju veliku pažnju na ljudska prava i demokratske principe, a i skloni su da ignorišu ekološke aspekte i minimalne standarde uslova rada. I nemaju previše skrupila kada je u pitanju podmićivanje političara .

Ipak, dodaje se u “Špiglovoj” analizi, učestalost takvih ustupaka bi značila da su prvobitni uslovi koje je Kina postavila bili strogi. A situacija je daleko od poštovanja međunarodnih standarda transparentnosti kada je u pitanju iznos kredita i uslova koje Peking za njih veže.

Upravo je to poboljšanje koje je potrebno – da Kina konačno pruži jasniju sliku o svojim finansijskim aktivnostima u zemljama u razvoju. Prvo, ekonomske i političke posledice kredita bi bile vidljivije. Drugo, to bi pomoglo da se spreči izbijanje nove dužničke krize u zemljama u razvoju. Na kraju krajeva, Kina bi bila direkno izložena ako se to desi, zaključuje “Špigl”.

Nudi ono što je potrebno Africi

U analizi nemačkog časopisa se navodi da Kina od kredita ima velike ekonomske, ali i političke beneficije, posebno u Africi.

“Dok Zapad taj kontinent vidi kao malo više od izvora stalnih katastrofa, Peking ga smatra mestom neiskorišćenih potencijala”, piše “Špigl”. Veruje se da oko 1,5 miliona Kineza živi i radi u Africi. Među njima su preduzetnici, IT eksperti, tehničari i trgovci.

Situacija podseća na kasne 1970-e godine kada su velike banke iz SAD, Evrope i Japana dale milijarde kredita državama Latinske Amerike i Afrike

Oni su proširili infrastrukturu u Africi impresivnim tempom, gradeći brane, aerodrome, železničke linije i industrijske parkove širom kontinenta. Kina je u zamenu dobila pristup prirodnim resursima i afričkom tržištu.

Peking pruža upravo ono što je Africi potrebno, kaže predsednik Ruande Pol Kagame. On pripada sve brojnijoj grupi afričkih čvrstorukaša koji žele da oponašaju uspešni kineski model razvojne autokratije, često uz podršku građana, navodi “Špigl”.

Ocenjuje da afrički vladari vole da sarađuju sa Kinom zato što ih ona ne opterećuje moralnim uslovima poput onih koje, “makar na papiru”, zahtevaju zapadne vlade.

– Kinezi ne obraćaju veliku pažnju na ljudska prava i demokratske principe, a i skloni su da ignorišu ekološke aspekte i minimalne standarde uslova rada. I nemaju previše skrupula kada je u pitanju podmićivanje političara.

Izvor: Blic