INTERVJUISLIDERSVE VESTI

Vladimir Vasić za Bankar.rs: Nova regulatorna rešenja usmerena na NPL-ove već daju rezultate

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije u intervjuu za Bankar.rs analizira na koji način će se u narednom periodu menjati domaće bankarsko tržište, te šta će i za državu i za građane značiti potpuna prodaja državnog udela u Komercijalnoj banci, ali i u kojoj meri su nova regulatorna rešenja usmerena na NPL-ove dala rezultate.

Stručna javnost je podeljena po pitanju ukrupnjavanja bankarskog sektora, deo smatra da imamo previše banaka, dok drugi deo stručnjaka smatra da ne može biti previše banaka dok je zdrava konkurencija. Kakvo je vaše mišljenje?

Ono što je mnogo važnije od broja banaka koji posluju na jednom tržištu jeste finansijska stabilnost i delovanje zakona tržišta u finansijskoj i bankarskoj sferi. U tržišnoj utakmici, pojedine banke će naći interes da prošire svoje poslovanje u našoj zemlji dok će neke druge naći interes na nekim drugim tržištima. Za klijente banaka, privredu i građane, važno je da postoji zdrava konkurencija među bankama i mogućnost izbora što u krajnjoj liniji znači dostupnije i jeftinije bankarske usluge.
Trend konsolidacije sektora koji je primetan u poslednjih nekoliko godina, kao i vrlo intenzivne aktivnosti banaka na polju digitalizacije poslovanja, sasvim izvesno će dalje doprineti ekonomiji i društvu naše zemlje. Važno je ukazati da bankarski sektor Srbije posluje u stabilnom makroekonomskom okruženju, sa sve boljim kreditnim rejtingom, niskom inflacijom i stabilnim stopama ekonomskog rasta. Ovi uslovi će svakako podsticajno delovati na dalje značanije učešće i doprinos banaka definisanim ciljevima ekonomskog razvoja.

Privrednici se žale da je, iako su kamate na minimumu, te je zaduživanje jeftinije, politika banaka stroža zbog čega im je kapital teže dostupan. Smatrate li da su banke nakon kriznih godina postale previše stroge po pitanju odobravanja kredita?

Treba najpre pogledati podatke o kreditnoj zaduženosti privrede, a oni kažu da je zaduženost nešto veća nego u istom periodu prošle godine. Takođe i da su krediti privrede veći nego krediti stanovništva, odnosno da predstavljaju oko 58% ukupnih kreditnih zaduženja u Srbiji. U godinama ekonomske krize i neposredno nakon krize može se reći da je adekvatno upravljanje rizicima u bankama dobilo na značaju. Banke su bile opterećene visokim stopama problematičnih potraživanja, na čemu se u proteklim godinama mnogo uradilo. Uspešnim sprovođenjem nacionalne Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u prvom kvartalu 2019. godine dostiglo je nove istorijske minimume. Sa druge strane, imamo stabilno makroekonomsko okruženje i pozitivna ekonomska očekivanja u pogledu opšte ekonomske situacije, kao i izraženu konkurenciju među bankama na tržištu. Kada se uzmu u obzir svi ovi aspekti, možemo reći da očekivanja bankara idu u pravcu ublažavanja kreditnih standarda u narednom periodu.

Upravo zbog nedovoljno dostupnog kapitala, privrednici već duži niz godina predlažu osnivanje svojevrsne privredne banke. Je li to način da se reši problem domaćih privrednika?

Možemo bez ikakve sumnje reći da postoji dosta razvijen sistem podsticaja za započinjanje i razvoj poslova, pre svega u segmentu mikro, malih i srednjih preduzeća. Postoji čitav niz instrumenata na nacionalnom nivou i preko kojih je moguće dobiti podsticajna sredstva za pokretanje ili razvoj sopstvenog posla. Pomenimo samo Fond za razvoj RS, Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza, Razvojnu agenciju Srbije i čitav niz drugih vidova finansijske podrške nezavisno od toga u čijoj je ona nadležnosti. Takođe, pojedina ministarstva Vlade RS u okviru svoje nadležnosti imaju posebne podsticajne linije (Ministarstvo privrede, Ministarstvo zaštite životne sredine, itd). Vredno je istaći i podršku Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija koja se obezbeđuje u vidu bespovratnih sredstava ili zajmova koji se odobravaju pod značajno boljim uslovima od tržišnih (IPARD fondovi, COSME, WBIF, itd).
Pitanje dostupnosti i povoljnosti izvora finansiranja za privredna društva je pitanje rizičnog profila klijenata i sklonosti banaka za preuzimanje rizika. U tom smislu, sve incijative i programi koji bi doveli do daljeg smanjenja rizika odnosno do podele rizika na sve učesnike svakako su dobro došli. Tu pre svega mislimo na različite garantne šeme i šeme osiguranja plasmana bez obzira da li se radi o instrumentima koji su upotrebi na nacionalnom nivou ili o programima podrške Evropske unije i međunarodnih institucija. Ono što svakako nedostaje jeste aktivan pristup u edukaciji početnika u biznisu, ne samo o tome da postoje sredstva već pre svega kako da se ona racionalno i efikasno koriste. Udruženje banaka Srbije će u okviru svojih aktivnosti edukacije, kao strateškog cilja, zajedno sa svojim članicama aktivno doprinositi finansijskoj edukaciji početnika u biznisu, malih i srednjih preduzeća.

Koliko su pooštrena pravila (smanjenje roka otplate kredita i slično) uticala na smanjenje rizičnih kredita i kakve efekte po tom pitanju očekujete recimo do kraja godine?

Prema informacijama kojima raspolažemo, nova regulatorna rešenja koja su usmerena na prevenciju novih NPL-ova i oprezno preuzimanje rizika banaka, već daju prve rezultate. Smanjen je udeo gotovinskih kredita stanovništvu sa neprimereno dugim rokovima. Puni efekti novih pravila mogu se očekivati u narednim godinama, a postupnost u njihovoj implementaciji daje prostor građanima da na planiraju svoje finansije, a banakama predvidiv okvir za prilagođavanje poslovnih modela. Sa druge strane, jednako je važno istaći da kreditna aktivnost banaka od početka godine beleži dalji rast, čemu svakako doprinose i novi bankarski proizvodi koje banke svakodnevno kreiraju za različite ciljne grupe klijenata. Povoljan privredni ambijent i očekivano dalje povećanje platežne moći građana daju razlog za optimizam da će se trend rasta kreditne aktivnosti nastaviti i u narednim godinama.

Jesu li naši građani prezaduženi i gde smo po tom pitanju u odnosu na region?

Ukoliko bismo uzeli međunarodno poređenje, naši građani i dalje su među najmanje zaduženima u regionu. Zaduženost građana je, prema podacima Kredinog biroa, u maju mesecu ove godine iznosila oko 8,5 milijardi evra. U odnosu na isti mesec prosle godine to je rast od 10%, a u odnosu na podatke iz aprila 1,1%. Prosečne obaveze po kreditima građana iznose oko 520 hiljada dinara po jednom kreditu ili oko 700 hiljada dinara po korisniku kredita. Primera radi, kreditna zaduženosti po stanovniku u našoj zemlji je oko 1100 evra, dok je u Hrvatskoj oko 4 puta više (4000 evra), u Sloveniji oko 5 puta više (5000 evra). Veću kreditnu zaduženost imaju i Severna Makedonija 1207, BiH 1300, Bugarska 1400, Rumunija 1500, itd. Ovi podaci ukazuju i na potencijale kada je u pitanju dalja kreditna zaduženost (bez posledica po održiv kreditni rast, naprotiv), pa je tako, recimo, udeo kreditne zaduženosti stanovništva u BDP-u kod nas oko 22% što znači da postoji dobar potencijal za buduće kreditno zaduživanje.
Kod stanovništva, tradicionalno već najznačajniji je udeo stambenih kredita, nakon čega slede gotovinski nenamenski krediti. Primetan je i lagani rast potrošačkih kao i očekivani rast poljoprivrednih kredita zbog sezonskog uticaja.

Šta će značiti prodaja državnog udela u Komercijalnoj banci (šta za državu, a šta za klijente)? 

Komercijalna banka je sistemski značajna banka i njeno poslovanje u značajnoj meri utiče na ukupne performanse bankarskog sektora Srbije. U prethodnoj godini banka je postigla značajne poslovne rezultate a za očekivati je da se sa promenom vlasničke strukture ovakvi rezultati nastave i značajno unaprede. Prema najavama, nakon izbora privatizacionog savetnika treba očekivati dalje definisanje strateškog opredeljenja Komercijalne banke koje u krajnjoj instanci treba da rezultira u daljem razvoju njenih kapaciteta i jačanja uloge banke u bankarskom sektoru Srbije. Dalje jačanje banke ide u prilog svim zainteresovanim stranama, državi, potencijalnim novim vlasnicima ali i klijentima banke.

Tags

Check Also

Close
Back to top button