EBA podigla prag za kapital banaka u Uniji
Evropsko nadzorno telo za banke (EBA) znatno je podiglo svoju procenu kapitala koji će biti potreban bankama u Uniji kako bi ispoštovale nova globalna pravila, što je novi udarac u sektor koji se već bori s različitim teškoćama.
EBA je saopštila kako će najveće banke u EU imati ukupan manjak kapitala od 135 milijardi evra kako bi se uskladile s reformama u postkriznim pravilima, koje je industrija nazvala “Bazel IV”.
Globalna pravila, dogovorena u decembru 2017., osmišljena su kako bi banke bile otpornije u sledećoj krizi. Počeće da se sprovode od 2022. godine i biće na snazi do 2027., dve decenije nakon početka najgore finansijske krize u generaciji.
EBA zvanična prognoza je loša vest za banke, uključujući Dojče banku, koje su se u velikoj mjeri oslanjale na vlastite interne modele rizika kako bi izračunale koliko bi kapitala trebalo da imaju, a već se bore sa stagnirajućom profitabilnošću.
Kada su pravila sastavila Bazelska komisija globalnih bankovnih supervizora, protiv njih su se do poslednjeg trenutka protivile Francuska i Nemačka, koje su se bojale da će reforme nesrazmerno pogoditi njihove vlastite finansijske institucije.
Analitičari u “Sitigrupi” predviđaju da bi se temeljni kapital Dojče banka mogao smanjiti za 4,5 postotnih bodova u pokušaju da se uskladi s novim pravilima. To se može uporediti s procenom EBA za najveće evropske banke koje u skladu s novim pravilima u prosjeku trpe pad osnovnog kapitala za 2,8 postotnih bodova.
U celoj Uniji, banke će biti podvrgnute povećanju minimalnog kapitala za 24,4 odsto kako bi se uskladile s reformama, saopštila je EBA, dodajući kako je povećanje gotovo u celosti vođeno velikim bankama na globalnom nivou.
Ozbiljnija prognoza delimično je objašnjena jer je EBA najnovija procena imala učinke iz kapitalnih dodataka koje su supervizori nametnuli pojedinim bankama.
“Ukupni manjak kapitala je oko 135 milijardi evra, gotovo u celosti u velikim bankama, a taj bi se deficit smanjio na 58,7 milijardi evra ako bi banke zadržale dobit (na temelju podataka iz razdoblja 2014.-18.) tokom tranzicionog razdoblja”, obrazložila je EBA, dodajući kako je njena prognoza konzervativna.
EBA, koja je nedavno preselila svoje sjedište u Pariz iz Londona zbog Bregzita, regulator je banaka širom Unije i osigurava da se pravila provode na jednak način u celoj EU.
Cilj reformi bio je zaustaviti banke da se igraju sa postkriznim pravilima poznatim pod nazivom “Basel III”, ali banke – i neki političari – tvrde da su toliko teške da su potajno činile potpuno novi krug podizanja kapitala, pa su ga nazvali “Bazel IV”. Političari se snažno odupiru toj tvrdnji.
Reforme nameću ograničenja u pogledu toga koliko se najveći modeli banaka za izračun rizika u područjima kao što su hipoteke mogu razlikovati od konzervativnijih “standardizovanih” proračuna regulatora.
Izvor: Blic
