Mali: Srbija napreduje, vraćamo skupe kredite, pravimo puteve i privlačimo investitore
Ministar finansija Siniša Mali gostovao je u emisiji “Fokus” na O2 televiziji i tom prilikom govorio o investicionim paketima.
Govorio je o izdavanju obveznica na Londonskoj berzi, fiskalnim rezultatima, kao i o povećanju minimalca, plata i penzija, razvoju privrede i privlačenju investitora.
Ministar Mali se osvrnuo na nedavno završen “Blumbergov” samit u Londonu, na kome je sa ministrima finansija iz celog sveta razgovarao o izazovima zemalja u razvoju. Prema njegovim rečima, Srbija je bila zvezda konferencije.
“Sa ponosom sam pričao da je Srbija prošle godine imala stopu rasta od 4,3 odsto. To je najviša stopa rasta BDP u poslednjih deset godina. Pri čemu smo među top-deset ekonomija po rastu u Evropi. Baš taj napredak nam je osnova za strategiju koju sprovodi Vlada Srbije, a to je između ostalog ulaganje u infrastrukturu i privlačenje stranih investicija”, rekao je Mali.
On je tom prilikom podsetio da smo prošle godine imali tri i po milijarde evra stranih direktnih investicija. Poslednjih pet godina otvoreno je 180 fabrika.
Mali se osvnuo na to da smo ove godine u prvih pet meseci imali 17 odsto više stranih investicija nego u prvih pet meseci prošle godine.
“Sve zemlje u okolini nemaju toliko investicija koliko ima Srbija. To znači da se klima promenila. Srbija je finansijski stabilna i treba da nastavimo strategiju da budemo što jači. Nama rast BDP omogućava veći priliv u budžet, novca za povećanje plata, penzija, više novca za auto-puteve, bolja železnica, novi industrijski parkovi. To se sve zove razvoj zemlje”, zaključio je Mali.
Siniša Mali se osvrnuo i na prodaju obveznica na Londonskoj berzi.
“Veoma je važno da građani razumeju šta se dogodilo na Londonskoj berzi. Od 2013. godine, Srbija nije bila na međunarodnom tržištu kapitala. Mi smo sada odlučili da vidimo po kojoj kamatnoj stopi možemo da se zadužimo. Da vidimo koliko možemo da se zadužimo i da vratimo one skupe kredite iz 2011. i 2013. godine. Za jednu milijardu evra, koliko je tražila Republika Srbija, javilo se šest i po puta više tražnje. Javilo se 320 investitora i dobili smo ubedljivo najnižu kamatnu stopu koju smo mogli da dobijemo. Dobili smo kamatnu stopu 1,62 odsto. Taj novac uložićemo da vratimo one kredite gde smo se zaduživali 7,25 odsto. Neverovatna je ušteda. A dobili su najveću moguću potvrdu da smo na pavom putu reforme”, rekao je Siniša Mali.
Prema njegovim rečima, samo ušteda na kamatama je 3,8 milijadi dinara. A ukupne uštede su preko 300 miliona evra. Srbija se godinu dana spremala za izlazak na međunarodno finansijsko tržište.
Siniša Mali je naglasio da Srbija treba da nastavi da se ponaša odgovorno, da nastavi da radi po uspostavljenoj finansijskoj disciplini.
“Mi se ne igramo sa promašenim investicijama, skupim kreditima, neralnim povećanjem plata i penzija. Imamo jako uporište. Iza nas su mere finansijske konsolidacije. Imamo stope rasta koje su među najvišim u Evropi”, rekao je Mali.
Sa novim investicionim fondom, Srbija želi da ima stopu rasta koja će biti 5, 6 i 7 odsto. Time stižemo standard EU, a pre svega nam je cilj da gledamo sebe i da građani Srbije što bolje žive.
Mali se osvrnuo na skidanje Srbije sa “sive liste” FATV-e. Prema njegovim rečima, Srbija je ispunila brojne obaveze, usvojila mnoge zakone i time se kandidovala da se, posle 18 meseci, više ne nalazi u društvu zemalja koje se terete za pranje novca i podržavanje terorizma.
Jedna od tema emisije bila je i prodaja državnog dela akcija Komercijalne banke.
Država će novac od prodaje svog udela u Komercijalnoj banci iskoristiti za podizanje kvaliiteta života i bolji standard građana.
On je dodao da se udeo u Komercijalnoj banci prodaje na osnovu sporazuma koji je potpisan 2011. godine. Proces pronalaženja strateškog partnera za Komercijalnu banku je deo reformskog procesa koji radimo, s jedne strane zajedno sa MMF-om, a s druge strane radi se na tome da povećamo konkurentost na našem bankarskom tržištu.
“U sredu smo imali sednicu tedenerske komisije. Imamo šest validnih ponuda. Ako se ne varam, polovinom septembra dobićemo ponudu. Pronalaženje strateškog partnera je cilj. Država ne želi da ostane u vlasništvu. Vlasnici smo 43 odsto akcija. Komercijalna banka je naš veliki brend” zaključio je Mali.
Mali nije mogao da potvrdi da će na jesen minimalac biti 30.000 dinara, ali svakako da će država ići ka tome da on bude veći, a jednog dana i izjednači sa potrošakom korpom. Kako Mali kaže, “Ekonomske performanse dozvoljavaju da se povećava minimalna cena rada”.
Izvor: B92
