U prethodne dve decenije Srbija je pretrpela šest milijardi evra štete od posledica poplava i suša. Posledice poplava bile bi manje da je manje divljih deponija i otpada koji završava u vodotocima. Istovremeno, Srbija godišnje gubi između 50 i 100 miliona evra zato što ne prerađuje otpad.
Evropska banka za obnovu i razvoj koja je do sada investirala u zelene projekte u Srbiji više od 800 miliona evra, ocenila je da je Srbija napredovala u oblasti “zelene ekonomije”, piše RTS.
“U strukturi BDP-a zelena ekonomija mogla bi da bude sa rastom od jedan do jedan i po posto BDP-a. Znači, računajte da bi to moglo biti blizu jedne milijarde na godišnjem nivou ako bi se pokrenuo investicioni ciklus, i to ne samo u industriji otpada, nego i u degradaciji zemljišta u paketu klimatskih promena u energetskoj efikasnosti”, navodi Siniša Mitrović iz Odbora PKS za zaštitu životne sredine.
Procenjuje se da je na godišnji obrt u industriji otpada oko 300 miliona evra, ne računajući sivo tržište.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da su UN podelile zelenu ekonomiju na 11 sektora.
“Ona faktički zahvata i zeleno knjigovodstvo, zelenu poljoprivredu, zelenu energetiku, bukvalno sve oblasti. Ono što jeste naš cilj, odnosno cilj međunarodnih organizacija, jeste uticaj na klimatske promene, uticaj na očuvanje resursa, a sve to na način na koji bi se proizvelo više radnih mesta”, objašnjava Radović za RTS.
Uspostavljanje sistema sakupljanja i primarne selekcije otpada i izgradnja postrojenja za reciklažu moglo bi, procenjuje se, da zaposli još 10.000 ljudi.
“Svaku zemlju na ovom stepenu razvoja, ne samo tehnološkog, nego i ekonomskog, čekaju ogromne investicije u životnu sredinu koje se mere milijardama evra. Ako je to tako, i imamo svest o tome da većina tih zemalja, gotovo sve, zapravo nemaju sopstvenih sredstava za investiranje, onda se tu potpuno otvara prostor za inostrani međunarodni kapital koji ima razloga da uđe u ove poslove, jer su ovi poslovi zapravo jako profitabilni”, ističe ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Prema procenama Svetske banke, samo u Beogradu postoji mogućnost za investicije u zelene projekte, vredne više od pet milijardi dolara do 2030. godine.
