Privatna penzija: Štednja primamljiva različitim kategorijama stanovništva
U Srbiji postoje četiri penzijska društva koja upravljaju sa 7 penzijskih fondova, čija ukupna imovina iznosi 42 milijarde dinara. Više od 70 odsto uplata u dobrovoljne penzijske fondove potiče od poslodavaca koji uplaćuju za svoje zaposlene, stimulisani poreskim olakšicama od strane države.
U poslednje vreme u porastu je i broj građana koji ulažu u privatnu penziju, a sve više se na takav vid štednje odlučuju i mladi ljudi.
Dvadesetdevetogodišnja Beograđanka tri godine je zaposlena u IT sektoru, a u poslednjih godinu dana uplaćuje privatnu penziju. Jedan deo života provela je u inostranstvu, gde je ovakav vid penzije uobičajen.
“Ova vrsta penzije je svakako stimulisana i od strane države u svetlu reformi penzijskog sistema i meni deluje svakako sigurnije. Osim toga, spomenula bih da je vrlo bitno krenuti što ranije sa ovom vrstom ulaganja, jer je bolje početi i danas sa manjim uplatama, nego kasnije sa većim iznosima“, kazala je Vanja Sekulović.
Procene su da među zaposlenima 10 odsto štedi u dobrovoljnim penzionim fondovima. Međutim, za ostvarivanje dobrovoljne penzije nije neophodan radni odnos. Visinu i dinamiku uplate određuju sami građani, a može se i nasleđivati.
“Ukoliko bi neko dvadeset godina uplaćivao 3.000 dinara na mesečnom nivou, pri nekom prosečnom prinosu od 8,5 odsto na godišnjem nivou, tu bi se skupilo, akumuliralo milion i sedamsto hiljada dinara, a neka prosečna penzija u narednih 15 godina bi bila nešto više od 17.000 dinara”, saopštio je Goran Jelisavac, direktor filijale Beograd u Dunav društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.
Sa željom da zadrže standard života na koji su navikli i osiguraju mirno treće doba, privatnu penziju uplaćuju različite kategorije stanovništva.
“Naši klijenti su ljudi sa prosečnim ili potprosečnim ličnim dohocima, kao i direktori nekih korporacija koji uplaćuju za sebe velike iznose. I jedni i drugi imaju motiv da na vreme obezbede mirnu starost, odnosno sigurno treće doba i lepu dopunu državnih penzija”, rekao je Vladimir Jurić, Generali Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.
Prema najavi premijerke jedan od prioriteta u narednom periodu biće reforma penzionog sistema. Da li će i na koji način njome biti obuhvaćeni privatni penzioni fondovi – za sada bez detalja za javnost, ali resorni ministar demantuje priče o podizanju uslova za odlazak u penziju na 70 godina.
“Mi gledamo sve aspekte i ljudi iz sektora prave analizu koja će u narednom periodu biti data predsednici Vlade kako bismo krenuli u nešto a da bude zrelo za izmenu i dopunu, ili izradu potpuno novog zakona o penzionom. Ono što se pojavilo sada, a to je neka priča, i to u drugoj zemlji na nekom seminaru, o povećanju uslova na 70 godina. Mi uopšte nismo raspravljali o tome, niti smo razmišljali o tome”, kazao je Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Kada je o privatnim penzijama reč, starosna granica za isplatu iznosi 58 godina, dok oni koji su ugovor potpisali pre izmene zakona 2011, sredstva mogu povlačiti kada napune 53 godine.
Izvor: rtv.rs
