Interesovanje za kupovinu brašna iz Srbije je veliko, a zahteve za kupovinu izvoznici su nedavno dobili iz Nemačke, Češke i Slovenije, što se godinama nije dogodilo.
– Naše tržište je do sada bilo regionalno, a u poslednjih pet šest godina izvoz brašna je prepolovljen. Dobro je to što se sada otvaraju nove mogućnosti i to je važno za naš sektor koji je poslednjih meseci zbog ograničavanja cena i izvoza trpeo gubitke – rekao je za „Politiku” Zdravko Šajatović, predsednik poslovnog udruženja mlinara i proizvođača testenina „Žitounija”.
Prema poslednjim podacima američkog ministarstva poljoprivrede, svetska potrošnja pšenice je već drugu godinu veća od proizvodnje.
Cene rastu ne samo zbog inflacije već i zbog poremećaja ponude i tražnje ali i iz straha. Zato se očekuje da će sada svi povećavati zalihe, a naročito države koje uvoze pšenicu, kaže Šajatović. Napominje da od 280 miliona tona tekućih svetskih zaliha pšenice, samo Kina ima polovinu. Ona s tim količinama pokriva svoju godišnju potrošnju.
– Poremećaji su ogromni. Evropa koja je u zbiru svih država neto izvoznik ima pšenice za svega mesec dana. I te države će iz straha morati da menjaju svoje politike. Zato se sada Nemačka i Češka javljaju da kupuju u Srbiji, a nikada to nisu radile. Ili Slovenija, koja nije nabavljala brašno od nas još od raspada Jugoslavije – naglašava Šajatović.
Prema njegovim rečima, u maju će ostati uvećane kvote od 23.000 tona, a postoji obećanje da bi od juna trebalo da krene izvoz brašna bez ograničenja. Potvrdio je da, od pre dva dana, izvoz iz Srbije po utvrđenim kvotama, teče nesmetano, i da je svima koji su podneli zahteve odobren izvoz brašna.
Postoje i naznake da bi mlinarskom sektoru mogla da bude nadoknađena i razlika između tržišne i umanjene, ograničene cene brašna na osnovu uredbe za februar, mart i april ove godine.
Cena pšenice dostigla je nedavno na berzi i 40 dinara, a sva dešavanja upućuju da će žito ostati na ceni.
– Ugovaranje pšenica novog roda već počinje. I na stranim i na domaćoj berzi. Jedna količina je čak i prodata po ceni od 37,5 za kilogram. To je za dinar manje nego stara pšenica, a ovo znači da će i žito novog roda imati dobro cenu – napominje Zdravko Šajatović.
Dodaje da je pitanje koliko će pšenice uopšte biti u prodaji jer će vlasnici, poučeni dvogodišnjim iskustvom, zadržavati robu dok će trgovci gledati da što više kupe, jer je velika kriza u svetu.
