BANKARSKI PROIZVODIKreditiSLIDERSVE VESTI

Siva zona progutala kredite za mali i srednji biznis

Vlasnici malih i srednjih preduzeća žale se na to da banke prema njima istu ne vode politiku kao prema velikom biznisu – teže dolaze do kreditam a najčešće im se nude i lošiji uslovi nego velikima.

U Srbiji čak 99 odsto kompanija spada u male i srednje biznise. Razvoj tog sektora znatno bi doprineo i celokupnom razvoju zemlje, a odgovarajuća kreditna podrška bi bila dragocena. Svako zašto ima svoje zato pa je tako i u ovom slučaju. Te kompanije su za banke često nepouzdani klijenti pa zato očekivana finansijska podrška izostaje iako banke imaju dovoljno novca za plasmane

O uzrocima lošeg utiska koji taj deo privrede ostavlja na bankare profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Milojko Arsić kaže:

“Kompanije koje spadaju u pomenuti sektor često nemaju ni imovinu a ni poslovnu aktivnost kojom bi bankama garantovale da će preuzete obaveze redovno ispunjavati”, objašnjava Arsić.

“Ukoliko takvo preduzeće ima samo kuću u kojoj se i radi i jednog zaposlenog, to obično bankarima nije dovoljno”, dodaje Arsić.

“Ostaje im da pogledaju poslovne rezultate. Tu pak nastaje drugi problem jer te kompanije vrlo često deo aktivnosti obavljaju u sivoj zoni i to se u poslovnim knjigama ne prikazuje. Samim tim, i očekivana kreditna podrška izostaje. Što se tiče kamata, one su za kredite kod privrede, indeksirane u evrima, između tri i četiri odsto na godišnjem nivou. To su stope koje su imale sve razvijene zemlje pre kriznog perioda i koje će imati kada euribor počne da raste, a na to nećemo predugo čekati. Visina kamata tu nije probem”, kaže Arsić.

O tome kako kreditiranje manjih biznisa izgleda iz ugla bankara prvi čovek Oportjuniti banke, koja je specijalizovana baš za te klijente, Vladimir Vukotić kaže: “Mi smo banka koja se bavi baš kreditiranjem malih”.

Kako dodaje, kolegama iz banaka kojima taj posao nije u fokusu kreditiranje malih biznisa prilično problematično.

“Tu su i siva zona i male mogućnosti obezbeđenja, ali i previsoki, stručno rečeno, transakcioni troškovi za banke. Uz kamatu od tri-četiri odsto na godišnjem nivou veliki su dodatni troškovi obrade i osiguranja kredita. Zato često zaobilaze taj sektor”, kaže Arsić.

Privreda ažurnije vraća dugove

Stanovici Srbije poznati su po tome da redovno vraćaju kredite. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banka pokazuju da je tu docnja u aprilu bila tri odsto. To je odnosu na isti mesec u 2018. ceo procenat manje. Privreda je svoje kašnjenje smanjila čak dva procenta, gledano na isti period, od aprila do aprila. Međutim i dalje su i više nego duplo gori od stanovništva. Kod njih je docnja 6,9 odsto. To banke takođe uzimaju u obzir kada određuju svoju politiku prema malom i srednjem biznisu.

Vukotić dodaje da, kada banka želi da odobri pozajmicu tom biznisu, mora dobro da prouči kako kompanija radi. To podrazumeva da se i nekoliko sati razgovara s vlasnicima, prouči poslovanje da bi se moglo kazati „da” ili „ne”. Većina banaka kod nas ne želi da se toliko angažuje oko tih kredita pa podrška izostaje. Ne bi bilo loše razmisliti ni o osnivanju finansijskih organizacija za kreditiranje malog i srednjeg biznisa.

Kod nas je ove sedmice održan i Forum finansijskih tehnologija. Tu se moglo čuti da mali i srednji treba da potraže nove načine finansiranja i van bankarskog sektora. Jedno od rešenja mogla bi biti platofrma FinTech 4 Business. Tu se sreću stranke koje imaju višak kapitala i oni kojima novac treba. Uslovi za zajam su povoljniji nego kod banaka. Ta novina ima najviše pristalica u SAD i Velikoj Britaniji.

Izvor: Dnevnik.rs

Tags
Back to top button