Keš ide u istoriju, budućnost plaćanja je u digitalizaciji
U Srbiji je 34 odsto transakcija tokom 2018. godine obavljeno karticama, a najviše u regionu bezgotovinski plaćaju Crnogorci – čak 44 odsto stanovništva južnih suseda plaća isključivo platnim karticama, od čega njih 77 odsto to čini beskontaktnom tehnologijom. Prošle godine je u Srbiji zabeležen i značajan rast e-trgovine, a broj transakcija povećan je za 41 odsto. Iako je u regionu Balkana plaćanje kešom i dalje zastupljenije, trendovi pokazuju da se njegova upotreba smanjuje.
O digitalizaciji bankarstva, plaćanju bez prisutne kartice, elektronskoj trgovini i bezbednosti transakcija razgovarali su učesnici okruglog stola “Inovacije, proizvodi i trendovi u platnoj industriji”, koji je u Budvi organizovala kompanija “Viza”.
“Digitalizacija industrije plaćanja je nešto gde vidimo najveći potencijal. Očekujemo dalje prebacivanje kartica iz fizičkog sveta u digitalni, sve više aplikacija koje su otvorene za plaćanja, kao i različitih alternativnih vidova prihvata, odnosno plaćanja bez prisutne kartice. Ono što je takođe dobar trend je rast beskontaktnih plaćanja, i ti brojevi su impozantni. Srbija svake godine duplira promet u beskontaktnim transakcijama i jedan je od lidera u regionu, pa i šire, sa 51 odsto plaćanja koja se obavljaju beskontaktno”, kaže Vladimir Đorđević, regionalni direktor kompanije Viza za Jugoistočnu Evropu.
On ističe da je u Srbiji u 2018. godini zabeležen rast e-trgovine (eCommerce). Broj transakcija povećan je za 41 odsto, dok je rast u prometu 23 procenta.
“Ljudi se sve više odlučuju da kupuju preko interneta i to je dobar znak jer je ranije bilo skeptika koji su se plašili da koriste internet kao mesto za kupovinu. Menja se kultura, menjaju se navike… Mislim da su se poslednjih godina stvari iskristalisale, a i trgovci su jako dobro prihvatili eCommerce, sve više njih se uključuje, jer – ako nisi na internetu, ne postojiš”, objašnjava Đorđević i dodaje da je sve više međunarodnih transakcija, gde se najčešće kupuju knjige, ali sve više i tehnika.
Korisnici su često zabrinuti za bezbednost plaćanja, a Viza je prošle godine počela sa uvođenjem tokenizacije. Prvi token u regionu pušten je prošlog leta u Bosni i Hercegovini, a za ovu godinu je u planu Srbija i ostale zemlje regiona.
“Tokenizacija je jako bitna i u direktnoj je vezi sa zaštitom korisnika. To znači da kartica koja je u nekoj aplikaciji, u digitalnom svetu, praktično ne odaje podatke o svom broju i imenu korisnika, nego Viza u ime banke tokenizuje tu karticu, odnosno zamenjuje taj broj. Jedna kartica može biti tokenizovana u više različitih uređaja, a korisnik je maksimalno zaštićen jer čak iako bi kriminalci presreli taj token, on ne bi mogao da se iskoristi na drugom mestu, drugom servisu ili uređaju.”
Od magnetne trake do čipova
Vira Platonova, viši potpredsednik i regionalni menadžer Vize za Zajednicu nezavisnih država i jugoistočnu Evropu, rekla je da je tri četvrtine plaćanja u svetu i dalje u znaku keš ekonomije, ali u Australiji ili Gruziji, na primer, devet od deset transakcija se obavlja beskontaktno, bez keša.
“Zbog velikih mogućnosti tržišta i digitalne transformacije očekujem da će bezgotovinsko plaćanje biti “bum” u celom regionu jugoistočne Evrope u narednom periodu. Sve više će se plaćati mobilnim telefonom, a radimo svakodnevno i na unapređenju bezbednosti plaćanja”, najavila je Platonova.
Najviše pažnje privukla je prezentacija Kristine Doros, direktorke sektora za rešenja u kompaniji Viza, koja je govorila o brzini kojom finansijski sektor napreduje i pokazala kako za plaćanje koristi prsten na ruci. Ona je istakla da platna industrija danas korisnicima ne prodaje proizvod, nego iskustvo.
“Moje mišljenje je da se finansijska industrija u ovom trenutku menja više nego ikada i da ta promena ide neverovatnom brzinom, a glavni razlozi su tehnološke inovacije i promene u navikama klijenata. Načini plaćanja i tehnologija napredovaće dok postojimo, pa kao što smo nekada koristli magnetnu traku na karticama danas imamo čip koji se nalazi, recimo i u prstenu na ruci kojim ja plaćam, a koji nema nikakve veze sa karticom”, objasnila je Doros.
