Srbija je krajem 2017. godine uvela elektronske račune koji značajno unapređuju i olakšavaju poslovanje. Međutim, praksa pokazuje da mnogi ne razumeju šta je, zapravo, elektronski račun i kakve prednosti donosi.
U Srbiji se poslednjih godina uveliko govori o eRačunima i digitalizaciji poslovanja pravnih lica.
Međutim, mnogi elektronske račune poistovećuju sa neispravnim oblicima eRačuna – slanje računa u prilogu elektronske pošte (imejla).
To je dovelo do problema sa knjiženjem, budući da takvi „neispravni eRačuni” nisu pomogli u procesu knjiženja, niti se na temelju njih može ostvariti proces digitalizacije i ubrzavanje procesa.
“Takođe, slanjem računa u prilogu imejla druga strana nema uvid u to da li je takav račun preuzet ili ne”, tvrdi Magdalena Bogdanović.
Stoga je jasno da je potrebna dodatna edukacija tržišta kako od strane kompanija koje se bave ovom tematikom kao što je Servis Moj-eRačun, tako i od države, koja će i propisima, za njihovo dobro, naterati privrednike da posluju elektronski.
Šta se smatra elektronskim računom?
Elektronski računi su u Srbiji u potpunosti izjednačeni sa papirnim računima krajem 2017. kada je donet Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2017).
eRačun je identičan papirnom računu, ali je njegova glavna razlika u načinu obrade i dostave.
Reč je o računu napravljenom u elektronskom obliku koji se nakon izdavanja sigurnim kanalima šalje primaocu.
Razmenjuje se iz računara u računar i omogućava primaocu automatsko knjiženje istog, na taj način se eliminišu administrativni troškovi izrade i slanja računa i nekorisnog ljudskog rada prekucavanjem podataka sa računa u računovodstveni program.
Osim računa, u ”eObliku” možemo izdavati i eOpomene i eOdobrenja i ostale eDokumente.
A s obzirom da račun možemo izdati u eObliku, na isti ga način možemo i stornirati.
Takođe, taj isti račun se čuva u elektronskom obliku jer član 10. gore pomentuog Zakona predviđa: Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom.
Bez štampanog primerka
Stoga je država obesmislila štampanje elektronskih računa radi arhiviranja istih.
Pre arhiviranja, ukoliko interni procesi kompanije zahtevaju da račun odobri jedna ili više osoba u preduzeću, može se koristiti sistem za upravljanje elektronskim dokumentima, koji omogućava digitalno razvrstavanje, pretragu, odobravanje i elektronsko potpisivanje dokumenata.
„Prelaskom na elektronsko poslovanje, svi procesi unutar kompanije ostaju isti, ali se obavljaju brže i kvalitetnije, pri čemu je mogućnost ljudske greške svedena na minimum”, istaknuto je ispred kompanije DOCLOOP. „Digitalizacija ubrzava i pojednostavljuje procedure i povećava transparentnost svih procesa unutar kompanije.”
Shvatajući značaj i benefite elektronskih računa, Evropska komsija je još 2014. godine donela direktivu 2014/55/EU po kojoj elektronsko fakturisanje mora do 2021. godine postati dominantan oblik fakturisanja na nivou svih zemalja članica. Statistički pokazatelji Eurostata pokazuju da se ide u dobrom smeru, jer su prateći direktivu države članice zakonom uredile obavezno slanje i primanje eRačuna.
Danska čak naplaćuje penale kompanija koje izdaju papirne račune, jer se smatra da poslovanjem na ovakav način kompanije usporavaju privredni rast zemlje.
Izvor: RTS
