Vodeće srpske kompanije i strani investitori preko ofšor kompanija u poreskim rajevima obavljaju promet sa svojim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima zbog poreskih olakšica tamošnjih firmi, piše Politika ističući da su poreski rajevi u javnosti na stubu srama zbog slučajeva pranja novca.
Preko ofšor zona, rezidenti (domaća i strana fizička lica koja imaju prijavu mesta boravka duže od šest meseci) su u 2018. godini platili obaveze od oko 930 miliona evra, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) o platnom prometu sa inostranstvom.
Promet s Kinom dominantno se obavlja preko Hongkonga i Singapura zbog poreskih olakšica tamošnjih firmi.
Povećanje obima plaćanja u NBS objašnjavaju time da se Srbija sve više integriše u međunarodne tokove kapitala.
Najveći deo platila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju osnovnih metala (44 odsto), usluge bežične i kablovske komunikacije (sedam odsto), proizvodnju računara i periferne opreme (sedam odsto), trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (šest odsto), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (pet odsto) i proizvodnju električne opreme za motorna vozila (dva odsto).
Po tome što se najveći deo odnosi na proizvodnju osnovnih metala jasno je da je to uvoz sirovine za železaru u Smederevu.
A po tome što su na drugom mestu plaćanja za bežične i kablovske telekomunikacije jasno je da je to posao „Telekoma” sa „Huavejom”, naglašava Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Od 1. januara ove godine NBS je nadležna za sprovođenje kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, kao i da se u postupku kontrole utvrđuje da li su subjekti postupili u skladu sa odredbama propisa o deviznom poslovanju.
U slučaju prekršaja, NBS podnosi prijave nadležnom prekršajnom sudu, koji izriče novčane kazne.
Izvor: Novaekonomija
