Narodna banka Srbije ima više od 20 tona zlata, a do kraja ove godine, kako je nedavno najavljeno, kupiće još deset tona.
Poluge, kovano zlato i zlato na računima NBS u inostranstvu danas su teške 20,8 tona, tonu i po više nego pre godinu dana kada su zlatne rezerve centralne banke vredele 667 miliona evra. Više od 95 odsto zlata u deviznim rezervama danas se čuva u Srbiji, u trezorima NBS, dok je ostatak kod međunarodne finansijske organizacije BIS u Bazelu, gde je smešteno nešto više od jedne tona zlata, piše Blic.
Zlato iz naših rezervi NBS je kupila iz domaće proizvodnje – od kompanije RTB Bor koja je danas u vlasništvu kineskog giganta “Ziđin”. U periodu od 2013. do 2018. NBS je od ove borske, nekad državne kompanije, a danas privatne, otkupila 329 zlatnih poluga, odnosno 4,13 tona zlata u ukupnoj vrednosti od oko 140 miliona evra.
Kako je pre neki dan najavljeno iz Vlade, podseća list, Srbija će svoje rezerve zlata sa postojećih 20 tona do kraja 2019. godine povećati na 30, a potom, u narednih godinu i po dana, na čak 50 tona. Ova dinamika praktično je utvrđena posle sastanka u Beogradu predsednika Aleksandara Vučića sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Vučić je tokom razgovora pokrenuo temu kupovine zlata, a sagovornici iz MMF-a su mu preneli da oni nemaju ništa protiv toga ukoliko se uklapa u našu strategiju povećanja deviznih rezervi.
Odmah posle sastanka, Vučić je pozvao guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković i ministra finansija Sinišu Malog i “doslovce im dao zadatak: Kupujte zlato, Srbija mora da bude sigurna'”. Od 2012. NBS je kupila blizu sedam tona zlata, dok je u periodu do 2005. prodala više od 10 tona zlata.
U NBS pojašnjavaju da ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima. Zlato, dakle, nije samo investicioni proizvod za centralne banke, već je strateški alat koji podiže samopouzdanje zemlje, kako u inostranstvu tako i u zemlji.
Pre godinu dana,podseća Blic, zlato je među investitorima u svetu bila goruća tema, s obzirom na to da je Narodna banka Mađarske u zemlju vratila tri tone zlata iz Londona. Kao razlog naveli su strah od buduće “geopolitičke krize”. Prema tvrdanjama iz mađarske centralne banke, povlačenje je bilo podstaknuto zabrinutošću oko “geopolitičke krize” kao i zbog činjenice da je situacija već toliko uzavrela da je držanje zlata izvan zemlje bilo previše rizično.
