Crna Gora već 13 godina živi od zaduživanja i turizma, pokazuju zvanični statistički podaci koje su objavile podgoričke Vijesti.
Javni dug porastao je sa 700 miliona, koliko je iznosio na kraju referendumske 2006. godine, na sadašnje tri milijarde.
Istovremeno bruto domaći proizvod porastao je sa dve milijarde na 4,6 milijardi, dug je povećan, dug Crne Gore raste dva i po puta brže od njene ekonomije, prenose Vijesti.
Od tri milijarde svega 500 miliona je otišlo na gradnju auto-puta, a još 500 miliona se odnosi na druge manje investicije finansirane iz zaduženja. To znači da je dve milijarde otišlo na finansiranje tekuće potrošnje, odnosno armije državnih službenika, pišu Vijesti.
Turizam postaje sve snažnija grana crnogorske ekonomije i jedna od retkih sa stabilnim rastom. Broj noćenja turista povećan je sa šest miliona u 2006. godini na prošlogodišnjih 12,9 miliona. Oslanjanje ekonomije jedne države dominantno na turizam nosi značajne rizike jer turizam zavisi od mnogih faktora kao što su vreme, bezbednost, klimatske promene,…
Standard prosečnog građanina za proteklih 13 godina od obnove nezavisnosti, ni prema zvaničnoj statistici, nije značajno napredovao, a glavni razlog tome je kumulativna inflacija koja za ovaj period iznosi 40,7 odsto.
Statistika pokazuje da se dobro živelo u prve tri godine nakon nezavisnosti jer je prosečna zarada sa 282 evra u 2006. narasla na 463 evra u 2009. godini, što je rast od 64 odsto, dok je istovremeno za taj period inflacija bila 20 odsto. U skoro svim godinama nakon toga inflacija je veća od rasta prosečne zarada.
Tada dolazi i do promene metodologije, pa se u prosečnu zaradu počinje računati i dotadašnja naknada od 55 evra za topli obrok i prevoz. To znači da je prosečna zarada u 2006, ako bismo je gledali prema novoj metodologiji, iznosila 282 evra uz ovu naknadu, odnosno 337 evra. Kada na taj iznos dodamo inflaciju, to znači da za sadašnji iznos zarade od 472 evra možemo kupiti istu količinu robe i usluga kao za 337 evra pre 13 godina. Sadašnja prosečna zarada je 510 evra i ona je realno veća za svega osam odsto od stvarne zarade iz 2006. godine.
Međutim i taj rast je doveden u pitanje i na osnovu drugih statističkih podataka može se zaključiti da ga većina građana nije osetila. Podaci o siromaštvu upozoravaju da se povećava jaz između najbogatijih i najsiromašnijih građana, odnosno da 20 odsto najbogatijih znatno uvećava svoju imovinu za razliku od 20 odsto najsiromašnijih. Zvanično platu veću od proseka prima 25 odsto zaposlenih, dok 40 odsto zaposlenih radi za manje od 250 evra. Prosečna zarada iz 2009. od 463 evra je realno veća od sadašnje od 510 evra, jer je inflacija od tada iznosila 20 odsto.
Izvor: B92
