Banke u Hrvatskoj naplaćuju više od 200 naknada – Bankar.rs
ANALIZEBANKEINOSTRANE BANKESVE VESTI

Banke u Hrvatskoj naplaćuju više od 200 naknada

Među “okidače” koji lako mogu izazvati gnev potrošača nesumnjivo spadaju bankarske naknade, vjerovatno zbog toga što su neretko prikrivene, a čine se i neopravdane.

Poslednjih nedelja na njih se posebno žale oni koji su odlučili tužiti banke za preplaćene kamate i od njih traže potrebne dokumente, poput otplatnog plana ili ispisa uplaćenih kamata. Dok je u nekim bankama ta usluga besplatna, neke ih naplaćuju od 100 do 500 kuna, zavisno o traženoj dokumentaciji.

A kako visina naknada može biti apsurdna, nedavno je pokazao slučaj klijentkinje iz Trogira (o kojem je pisao Jutarnji list): za uplatu iz inostranstva od jednog evra, provedenu tek da bi se testirao račun, banka je uzela naknadu od 80 kuna ili 10,8 evra. No, nakon tog slučaja banka je ipak izmenila sporni propis. U svakom slučaju, raširen je dojam da bankarske naknade rastu. Tome u prilog idu i izveštaji banaka koja govore da im prihodi od naknada i provizija rastu. Dvema najvećim bankama, naprimer, ti su prihodi lani porasli 4,7 odsto. Međutim, podaci za celi bankarski sistem govore da im se prihodi od provizija i naknada nisu znatnije menjali u proteklih šest godina. Lani su neto (kada se oduzmu njihovi troškovi, kao što su kartično procesuiranje ili naknade Fini) iznosili 3,2 milijarde kuna, dok su 2013. godine bili na nivou od tri milijarde kuna.

Kad je reč o kamatama, priča je nešto drugačija. Lani su ti prihodi iznosili 11,9 milijardi kuna, čak 8,2 milijarde manje nego šest godina ranije. Međutim, u tom su razdoblju banke značajno smanjile i troškove, odnosno kamate na štednju. Oni su pali s 9,8 na 1,9 milijardi kuna. Tako su na kraju neto prihod od kamata ostali gotovo isti: sada iznose 10 milijardi kuna, a pre šest godina bili su na nivou od 10,2 milijarde kuna. Iz toga se može zaključiti da su niže kamate na kredite u celosti platile štediše koji svoj novac drže u bankama.

Donošenjem Zakona o usporedivosti naknada krajem prošle godine trebao bi se poboljšati i uvid u “bogati svet” naknada. HNB od jesenas objavljuje njihovu uporednu listu po bankama, a ona obuhvata 13 najčešće korišćenih usluga vezanih za platni promet, kao što su vođenje računa, internet bankarstvo, kreditni transferi, kartične usluge, trajni nalog, prekoračenja po tekućem računu i isplata gotovine na bankomatu.

Poređenje tih najreprezentativnijih usluga pokazuje da među bankama nema prevelikih odstupanja, ali ipak postoje razlike. Kod izdavanja kreditne kartice, primera radi, neke banke ne naplaćuju upisninu i članarinu, dok u OTP banci te dve naknade zajedno iznose 300 kuna, u Zagrebačkoj banci 250 kuna, u Sberbanci 165 kuna, a u Raiffeisen banci 19 kuna. U slučaju prekoračenja po tekućem računu, najmanja kamatna stopa je u Slatinskoj banci 5,7 odsto, dok je najveća u HPB-u i iznosi 9,41 odsto, ali odmah su tu i Zagrebačka, Podravska i Agram banka, sa 9,4 odsto.

Međutim, problem je u tome što banke klijentima naplaćuju više od 200 različitih naknada i provizija, pri čemu često nije jasno za koje usluge, pa su različita iznenađenja uvek moguća. Ipak, šta su tačno bankama platili, građani će saznati već ove jeseni, kad će im banke morati poslati prva obaveštenja o plaćenim naknadama. Kako tu propisuje zakon, klijenti će ubuduće jednom godišnje dobijati izveštaje banke o svim naknadama obračunatim u prethodnoj godini. U HNB-u pojašnjavaju da su banke dužne izrađivati izveštaje o naknadama od 1. novembra 2018. te ga dati potrošaču najmanje jednom godišnje, besplatno.

Prvi izveštaji o naknadama, za novembar i decembar 2018., banke moraju dostaviti potrošačima najkasnije u novembru 2019., a dalje će banke dostavljati potrošačima izveštaje o naknadama za prethodnu kalendarsku godinu u januaru iduće godine. No, dodaju da je bankama bila dopuštena i opcija da za ova dva meseca, novembar i decembar 2018., podatke dostave već u februaru 2019. Međutim, očito je, nisu se odlučile za tu varijantu, pa će to morati u novembru, nakon što prođe godina dana od stupanja zakona na snagu. Tek kad dobiju te izveštaje i shvate koliko su bankama platili za različite naknade, veruje se da će mnogi klijenti biti neugodno iznenađeni.

Izvor: novac.hr

Tags
Back to top button