Za sve one koji su kupili stan na kredit – da li će kamate još da miruju?
Kako su cene stanova u Srbiji, prvenstveno u Beogradu beležile skok u poslednje vreme tako se javila i bojazan za sve one koji imaju stambene kredite u evrima da će skočiti kamate a time i njihova rata.
Telegraf je u vezi sa ovom temom razgovarao sa Zoranom Grubišićem iz Beogradske bankarske akademije.
Prvo, ima li misterije u naglom skoku cena nekretnina?
“Na kontinuiran rast cene stanova u Beogradu u proteklom periodu uticalo je više faktora, a među njima je svakako jačanje platežne sposobnosti građana, kao i makroekonomska stabilnost koja je privukla strane investitore, jednim delom i našu dijasporu, ali i omogućila jačanje poverenja u smislu dugoročnog zaduživanja u vidu odobravanja stambenih kredita”, rekao je Zoran Grubišić.
Upravo, kako i sam Grubišić ističe, jedan od faktora povećane tražnje za stanovima, bili su i povoljni stambeni krediti, pre svega zbog povoljnih kamatnih stopa, da li se to onda vreme jeftinih kredita bliži kraju?
“Vreme jeftinih kredita svakako neće trajati večno, ali mi se čini da značajnijih promena ipak neće biti u narednih par godina. U svakom slučaju, čak i kada dođe do skoka euribora što je izvesno u nekom trenutku, realno je očekivati da će tada kamatne marže pasti, pa taj skok neće biti drastičan. U krajnjoj liniji, danas je vrlo jednostavno refinansirati stambene kredite pod povoljnijim uslovima i takva usluga ne košta kao ranije”, objašnjava Grubišić.
U tom smislu, da li će odluka ECB da prestane da upumpava novac podići eurobor a posledično i ostale kamate, kada bi to moglo da se očekuje?
“Mislim da odluka o odustanku od kvantitativnih olakšica jeste mera čvršće monetarne politike, ali da nju ne mora nužno brzo da sledi i odluka o podizanju referentne kamatne stope ECB koja direktno utiče na euribor. Mislim da ECB tu pažljivo analizira inflatorna očekivanja kojih još uvek nema, a prate se i mere monetarne politike drugih najvažnijih centralnih banaka”, kaže on.
ECB je inače, jedina centralna banka koja dugo nije dizala kamate i čini se, da banke netremice gledaju i prate njene korake, međutim, naš sagovornik misli da svaka buduća odluka o korekcijama ne mora obavezno da utiče i na građane.
“FED ima vrlo specifičnu formulu poznatu kao Tejlorovo pravilo u vidu pomeranja skale referentnih kamatnih stopa i to, za razliku od većine drugih centralnih banaka, nije prvenstveno zasnovano na inflaciji. FED je najavio restriktivniju monetarnu politiku i to će se odraziti na građane koji su vezani za dolarsku zonu. Ipak, ne mislim kao što sam rekao da to nužno mora značiti i reakciju ECB koja se u svojoj monetarnoj politici u osnovi vodi čisto inflatornim očekivanjima”, priča Grubišić.
Na našem tržištu, primetan je uticaj stambenih kredita na novogradnju. Na primer, upravo zbog trenutnih kamatnih stopa možemo lakše da se zadužimo i samim tim kupimo nekretninu, pa je i potražnja za istim veća.
Kojom dinamikom će euribor rasti u budućnosti ne može sa sigurnošću da se zna. Očekuje se da bi mogao da dođe na 1 do 2 odsto, što znači da bi za toliko mogle da porastu i kamatne stope, ali da visokih 4,5 odsto, koliko je iznosio pre početka svetske ekonomske krize – više neće dostizati.
Izvor: Telegraf.rs
