Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u autorskom tekstu za Bankar.rs detaljno obrazlaže kojim sve mehanizmima centralna banka čuva stabilnost domaćeg finansijskog sektora. Priznaje da je zbog odlučnosti za sproveđenje mera došlo i do zameranja određenim interesnim grupama, a do tančina objašnjava i stanje nenaplativih kredita, kao i na koji način će NBS podsticati banke da efikasnije rešavaju problematične kredite.
Razmišljati i reagovati pravovremeno, ići događajima u susret, biti hrabar i odlučan u sprovođenju mera, i po cenu početnog nerazumevanja i zameranja pojedinim interesnim grupama – sve je to bilo neophodno da bi Narodna banka Srbije već sedmu godinu za redom bila uspešna u ostvarivanju jednog od svojih osnovnih ciljeva – očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Da nisu u pitanju samo puke fraze, najrečitije govore rezultati postignuti primenom takvog pristupa.
Svojim aktivnostima dodatno smo ojačali stabilnost bankarskog sektora, time što je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na kraju marta spušteno na 5,5%, što je najniži nivo od kada se prati ovaj pokazatelj kvaliteta aktive banaka, odnosno od septembra 2008. godine. Iskoristila bih i ovu priliku da podsetim da nije tačno ono što se s vremena na vreme može čuti u javnosti – da se nivo problematičnih kredita vraća ili da se vratio na pretkrizni nivo – već je, kao što sam već navela, najniži od kada se ovaj pokazatelj meri.
Mere koje je Narodna banka Srbije u prethodnom periodu preduzela dale su značajne rezultate na smanjenju nivoa problematičnih kredita kako na nivou bankarskog sektora tako i na nivou pojedinačnih banaka. Stanje ovih kredita za preko 70% niže je u odnosu na početak primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita. Istovremeno, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora smanjeno je za 16,7 procentnih poena – sa 22,2% na 5,5%.
S obzirom da su iste mere i dalje na snazi, na osnovu operativnih planova banaka za smanjenje loše aktive, očekuje se da će te mere i u narednom periodu dati rezultate – operativni planovi banaka ukazuju da se može očekivati dalje smanjenje pokazatelj bruto problematičnih kredita do kraja 2019. godine.
Pošto smo odlučni da se ovim složenim pitanjem bavimo na kontinuiranoj osnovi, NBS će, kao regulator i supervizor banaka, nastaviti da usmerava njihove aktivnosti na rešavanju i sprečavanju nastanka problematičnih kredita. To ćemo činiti kako kroz unapređenje regulatornog okvira iz svoje nadležnosti, tako i putem uspostavljenih instrumenata i mehanizama nadzora poslovanja banaka.
Tako će i u narednom periodu, iz ugla svoje kontrolne funkcije, NBS predano pratiti korake koje banke preduzimaju da bi na taj način obezbedila njihovu posvećenost i fokusiran pristup u rešavanju problematičnih kredita, njihovo efikasnije rešavanje, realnije nivoe obezvređenja i otpisa potraživanja.
Ovakvim proaktivnim i sveobuhvatnim pristupom, uz saradnju sa drugim nadležnim institucijama, NBS uspostavlja sistem i okruženje koji će podsticati banke da efikasnije rešavaju problematične kredite, umanjiti mogućnost nastanka novih problematičnih kredita i obezbediti dugoročno održivo rešenje. Time se otvara prostor za novo kreditiranje koje predstavlja dodatnu podršku privrednom rastu naše zemlje u narednom periodu.
S obzirom na to da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima znatno smanjeno, rast kreditne aktivnosti i prema sektoru privrede i stanovništva može se oceniti kao rast na zdravim osnovama.
Istovremeno, finansijski uslovi na domaćem tržištu su povoljni o čemu govori i kretanje kamatnih stopa na kredite. Upravo pad kamata, sa rastom ekonomske aktivnosti i pozitivnim kretanjima na tržištu rada, doprinosi povećanju kreditne aktivnosti. Iako je njen međugodišnji rast dvocifren, učešće kredita u bruto domaćem proizvodu je stabilno i nije rizik po cenovnu ni po finansijsku stabilnost.
Kada govorimo o rizicima, još jedna od aktivnosti koju bih želela da istaknem jeste usvajanje seta podzakonskih akata krajem 2018. godine kao naš pravovremeni odgovor na sve češću pojavu nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima.
Pri donošenju ovih mera imali smo u vidu pre svega materijalni položaj i kreditnu sposobnost građana, ali i rizičnost kredita koje građani uzimaju iz ugla njihove namene, postojanje sredstva obezbeđenja, mogućnost otplate sa aspekta ukupne kreditne zaduženosti konkretnog klijenta banke i opravdanost dužine roka otplate u zavisnosti od namene kreditiranja ili nepostojanja konkretne namene.
Ujedno, ovo je i mera za sprečavanje nastanka problematičnih kredita u bankarskom sektoru i eventualnih posledica po finansijsku stabilnost usled nekontrolisanog odobravanja nenamenskih kredita stanovništvu na rokove koji nisu u skladu s rizičnošću koju nosi ova vrsta proizvoda i kreditnom sposobnošću svakog pojedinačnog dužnika.
Paket propisa koje smo usvojili odražava ciljeve NBS da podstakne banke da oprezno preuzimaju rizike tako što ih usmerava na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda. Pri tome, vodili smo računa da ne bude neželjenih posledica po ukupnu kreditnu aktivnost i da se ne naruši njen trend rasta, a iznad svega imali smo u vidu prava i interese korisnika usluga banaka, i sve to radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji.
U postizanju ovih ciljeva nismo dozvolili da nas zavedu ustaljeni obrasci i staze, izgovori da se oduvek tako radilo. Da smo na dobrom putu, potvrđuju i ocene sa Ministarskog dijaloga u Briselu na kome su se sastali predstavnici zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, kao i Evropske komisije i Evropske centralne banke. Tom prilikom posebno su pozdravljeni značajni rezultati Srbije na smanjenju učešća problematičnih kredita. Takođe, pozitivno su ocenjene i mere NBS koje se odnose na neobezbeđeno nenamensko kreditiranje stanovništva po dugim rokovima otplate. Istovremeno, to je bila i jedna od preporuka koja je ove godine data drugim kandidatima – da pažljivo prate i ocenjuju rizike po finansijsku stabilnost koji potiču od gotovinskih neobezbeđenih kredita. U donošenju ovih mera, sličnim putem, posle Srbije, već su krenule neke susedne zemlje, što sve zajedno pokazuje da naš pristup proaktivnog delovanja služi za ugled i daje rezultate na korist čitavog finansijskog sistema, a time i ekonomskog ambijenta Srbije u celini.
