Cene nekretnina u Beogradu obaraju sve rekorde
Uprkos nekim prognozama da su cene nerealne i da će biti niže, cene u glavnom gradu su dostigle maksimum.
Stručnjaci kažu da je osnovni razlog to što je potražnja za stanovima mnogo veća od ponude i da ta ekonomska zakonitost u najvećoj meri diktira astronomske cene.
Dinamiku rasta na turbulentnom tržištu pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Tokom 2018. godine, u odnosu na prethodnu godinu, cene stanova novogradnje u Srbiji povećane su za 12,8 odsto, dok su u Beogradu povećane za 14,7 odsto.
Sagovornik Sputnjika, direktor „Real konsaltinga” Nenad Stojanović precizira da se u ovom trenutku cene kvadrata kreću od 1.600 evra za stare stanove koji moraju da se renoviraju i idu do neverovatnih 4.500 evra po kvadratnom metru. Slična je situacija i na Dedinju i na Senjaku, gde se luksuzne novogradnje prodaju za 5.000 evra po kvadratu.
U odnosu na cene stanova u regionu, Beograd je prestigao Sarajevo, Skoplje i Zagreb, a sve je bliži i svetskim metropolama.
„U Beču su u poslednjih pet godina cene stanova dosta porasle, pa je prosečna cena kvadrata oko 6.000 evra, u centralnim zonama Pariza cene se kreću od 9.000, pa do neverovatnih 40.000 evra. U Moskvi je prosečna cena oko 7.500. evra. Ali teško je praviti takve paralele, jer to su gradovi koji imaju metro, dva–tri aerodroma…Mi možemo da se poredimo sa gradovima u neposrednom okruženju, ali i kad se sa njima merimo, Beograd defakto jeste skup”, zaključuje Stojanović.
„Cene u glavnom gradu su sada veće nego 2007. godine, kada je bio najjači talas porasta cena. Do tog skoka cena doveli su rast BDP-a, povoljni stambeni krediti i sve veći priliv stanovništva iz ostalih delova Srbije u Beograd”, kaže Stojanović.
On ističe da tržište ne stagnira, da se stanovi prodaju, a da se najviše traže novogradnje koje se prodaju gotovo u temeljima.
Stojanović navodi da je veoma teško prognozirati da li će cene i dalje rasti ili će doći do njihovog pada.
„Mislim da će ovakve cene u narednom periodu biti konstanta, osim ako se ne desi nešto na globalnom tržištu, neka velika ekonomska kriza koja bi poremetila tržište.
„Sve dok je velika potražnja, cene će i dalje beležiti blagi rast. Mislim da će potražnja biti i dalje veoma velika, zapravo, nema ni najave onoga što bi po zakonima tržišta moglo da se desi, da balon pukne kad se naduva do maksimuma. Kod nas to očigledno tako ne funkcioniše, cene su prilično nerealne u odnosu na kupovnu moć, ali na to najviše utiče kupovina putem kredita.”
Izvor: Sputnjik
