Završena poseta MMF – Fiskalna postignuća treba da budu bolje usidrena kako bi se očuvali rezultati

Tim MMF-a, koji danas završava posetu Srbiji, poručio je da su sa vlastima Srbije vodili konstruktivne razgovore u okviru konsultacija po članu IV za 2019. godinu i postigli sporazum na nivou tima o politikama koje su potrebne da bi se završila druga revizija instrumenta PCI.

“Realizacija programa je i dalje generalno u skladu sa dogovorom i svi kvantitativni ciljevi za kraj marta 2019. su ispunjeni. Većina reformskih ciljeva je realizovana, mada u nekim slučajevima uz kašnjenje. Sporazum treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a. Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za sredinu jula”, saopštili su iz te međunarodne institucije.

Kako su istakli, makroekonomska situacija je i dalje stabilna u periodu od konsultacija po članu IV za 2017. godinu.

“Nakon suše u Srbiji 2017. godine, u 2018. privredni rast je zabeležio porast na 4,3 procenta, što je najviša stopa u poslednjih 10 godina. Fiskalna disciplina se održava – budžet opšteg nivoa države beleži suficit već dve godine uzastopce, a javni dug je opao za oko 15 procenata BDP-a od početka 2017. godine. U isto vreme, nezaposlenost je nastavila da opada, a zaposlenost beleži kontinuirani rast, sa manjim udelom rada na crno. Inflacija se zadržala na niskom nivou i finansijski sektor je stabilan, sa udelom problematičnih kredita u ukupnim kreditima banaka od 5,5 procenata na kraju marta 2019. godine, što predstavlja najniži nivo od 2008. godine”, naveli su u saopštenju.

Kratkoročna perspektiva je i dalje pozitivna, ocenio je tim MMF-a. Kako kažu, projekcije rasta u 2019. iznose 3,5 procenata, uz očekivano ubrzanje rasta tokom druge polovine godine zbog snažnih stranih direktnih investicija, daljih javnih investicija i očekivanog oporavka u zemljama trgovinskim partnerima. Inflacija će se kretati u okviru donje polovine ciljanog koridora, dok se očekuje umereno povećanje udela deficita bilansa tekućih transakcija u BDP-u, koji će i dalje biti potpuno pokriven stranim direktnim investicijama.

“Nedavna relaksacija fiskalne politike, sa ciljanim deficitom od oko 0,5 procenta BDP-a u 2019. i tokom srednjoročnog perioda, i dalje predstavlja primereno rešenje. Time se stvara određeni fiskalni prostor koji bi trebalo da bude rezervisan za kapitalne investicije, uz dalje smanjenje javnog duga. Nedavna povećanja investicione potrošnje su dobrodošla, ali javne investicije treba da budu bazirane na postupcima rigorozne selekcije i ocene kako bi se obezbedilo da maksimalno podstiču potencijalni rast. U isto vreme, tekuća potrošnja treba da ostane pod kontrolom”, navodi tim.

Relaksirani stav monetarne politike Narodne banke Srbije je ispravan, smatraju u MMF-u.

“Poslednjih godina podržava domaću tražnju i rast bankarskih kredita, dok je inflacija i dalje pod kontrolom. U uslovima čvrste makroekonomske stabilnosti, u srednjoročnom periodu postepeni prelazak na veću fleksibilnost deviznog kursa, uz očuvanje finansijske stabilnosti, mogao bi da podrži dalji razvoj deviznog tržišta i unapredi dinarizacija”, obrazlaže tim MMF-a.

Napominju da su prisutni određeni negativni rizici po kratkoročnu prognozu rasta.

“Usporavanje ekonomske aktivnosti u evrozoni počev od druge polovine 2018. godine—posebno u najvažnijim trgovinskim partnerima Srbije—već je uticalo na ekonomsku aktivnost u zemlji i moglo bi da nastavi da utiče na nju zbog odloženih efekata. Rast protekcionizma bi mogao da dodatno omete privredni rast putem efekta na globalnu trgovinu. Na domaćoj strani, očekuje se da će snažan rast zarada podržati potrošnju, ali bi domaća tražnja mogla da bude niža ukoliko se ne realizuju očekivane investicije. Održavanje snažnih domaćih politika biće od presudne važnosti za jačanje otpornosti srpske ekonomije. Ukoliko se negativni rizici po projektovani ekonomski rast realizuju, postoji prostor za delovanje automatskih fiskalnih stabilizatora i monetarna politika mogla bi da obezbedi podršku, pod uslovom da se inflacija zadrži na niskom nivou”, kažu u MMF-u.

Ističu da je čak i važnije od srednjoročnog rasta, obezbeđenje snažnih strukturnih faktora rasta u srednjoročnom periodu.

“Stvaranje mogućnosti za kvalifikovanu radnu snagu u Srbiji biće neophodno da bi se obuzdao ‘odliv mozgova’. Mogućnosti da se kroz edukaciju i obuku studenti i radnici pripreme za modernu ekonomiju, kao i propisi koji izlaze u susret potrebama privrede, biće od presudne važnosti.
Unapređenje klime za privatne investicije boljim pružanjem javnih usluga i smanjenje sive ekonomije treba da ostanu prioriteti vlade. Aktivnosti države na smanjenju svog učešća mogu da pomognu da se unapredi konkurencija i, u tom kontekstu, rešenost vlasti da privatizuju Komercijalnu banku je dobrodošla. Razdvajanje osnovnih i sporednih delatnosti u Poreskoj upravi doprineće optimizaciji i modernizaciji PURS. Šire korišćenje elektronskih fiskalnih servisa može da pomogne u suzbijanju sive ekonomije. Nedavno usaglašeni akcioni plan koji je usvojilo Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije takođe predstavlja pozitivan korak u tom pravcu”, smatra tim MMF-a.

Fiskalna postignuća, dodaju, treba da budu bolje usidrena kako bi se očuvali rezultati koje nije bilo lako ostvariti, uz istovremeno podržavanje rasta u privatnom sektoru.

“Planovi da se ponovo uvede fiskalno pravilo vezano za dug može da pomogne da se učvrsti kredibilitet. Puna implementacija reforme sistema zarada i ponovno uvođenje indeksacije penzija mogu takođe biti važni instrumenti koji će podržati fiskalnu disciplinu. Mere poreske politike za jačanje konkurencije, ubrzanje rasta i povećanje zaposlenosti treba da budu usmerene ka smanjenju poreskog opterećenja rada, posebno kada se radi o niskim zaradama”, smatra tim MMF-a.

Napominju i da je jako upravljanje od ključne važnosti, uključujući aktivnosti na sprečavanju korupcije i obezbeđenje pravne sigurnosti.

“Znatan napredak je ostvaren u rešavanju nedostataka u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, ali treba ojačati i aktivnosti na borbi protiv korupcije. Nedavno usvojen zakon o konverziji hipotekarnih kredita u CHF, uz budžetsku podršku, ne treba da uvede presedan za rešavanje sporova u privatnom sektoru”, ističu u MMF-u.

Unapređenje upravljanja i efikasnosti u državnim preduzećima može uticati na ubrzanje privrednog rasta.

“Ostvaren je dobar napredak u rešavanju pitanja nekih strateških preduzeća i ukupan sektor državnih preduzeća je sada profitabilan, ali još toga može da se uradi. Slabo korporativno upravljanje—posebno u oblastima vlasničke politike i fiskalnog nadzora—može ograničiti rast i povećati rizike od korupcije. Na kratak rok, vlasti Srbije treba da objave kompletan spisak državnih preduzeća, usvoje vlasničku politiku, imenuju trajno profesionalno rukovodstvo i unaprede kapacitete za analizu fiskalnih rizika koji proističu iz državnih preduzeća”, zaključuje tim MMF-a.