NBSSVE VESTI

Jorgovanka Tabaković: Očekujemo usporavanje inflacije u narednih godinu dana

I u 2019. godini nastavljeni su pozitivni ekonomski trendovi – očuvana je makroekonomska i finansijska stabilnost, povećana je ekonomska, investiciona i spoljnotrgovinska aktivnost, a učešće javnog duga zemlje u bruto domaćem proizvodu dodatno je smanjeno. Sve navedeno postignuto je uprkos nepovoljnom delovanju pojedinih faktora iz međunarodnog okruženja, prvenstveno usporavanja rasta u zoni evra, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković prilikom predstavljanja izveštaja o inflaciji.

Šestu godinu zaredom, inflacija je niska i stabilna, a očekujemo da takva ostane i u narednom periodu.

“U skladu s našim očekivanjima, inflacija se kreće u granicama cilja (3,0 ± 1,5%) i tokom 2019. godine. U aprilu 2019. rast potrošačkih cena iznosio je 3,1% međugodišnje, pri čemu je više od polovine tog rasta posledica poskupljenja povrća usled niske baze i slabijeg prošlogodišnjeg roda i u drugim delovima Evrope”, navela je guvernerka.

Izuzev toga, inflatorni pritisci, i na strani troškova i na strani tražnje, ostali su niski, o čemu svedoči bazna inflacija na nivou od 1,4% u aprilu.

“U narednoj godini dana, kao što smo najavili i u februaru, očekujemo da će inflacija usporavati usled delovanja baznog efekta kod cena povrća. Njeno približavanje centralnoj vrednosti cilja očekujemo u srednjem roku, čemu će doprineti rast agregatne tražnje. Ukratko, inflacija će ostati niska i stabilna u granicama cilja do kraja perioda projekcije, tj. u naredne dve godine. To su ujedno i očekivanja i finansijskog sektora i privrede. Usidrenost inflacionih očekivanja ukazuje na kredibilitet monetarne politike, što doprinosi i većoj otpornosti na potencijalne negativne efekte dešavanja u međunarodnom okruženju”, rekla je Tabaković.

O povoljnim finansijskim uslovima na domaćem tržištu svedoči i kretanje kamatnih stopa na kredite, koje su se na dinarskom segmentu tržišta početkom godine našle na svojim najnižim vrednostima. Pad kamatnih stopa, uz rast ekonomske aktivnosti i pozitivne trendove na tržištu rada, doprinosi povećanju kreditne aktivnosti.

“Iako je njen međugodišnji rast dvocifren, učešće kredita u bruto domaćem proizvodu je stabilno i ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost. Našim aktivnostima dodatno smo ojačali stabilnost bankarskog sektora u prethodnom periodu – učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je krajem marta 2019. godine na 5,5%, što je njihov najniži nivo. Kao i prethodne dve godine, i u 2019. ostvaren je fiskalni suficit, koji je u prvom tromesečju na konsolidovanom nivou iznosio 0,9% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug centralne države dodatno je smanjen i krajem marta iznosio je 50,9% bruto domaćeg proizvoda”, navela je Tabaković.

Fiskalna politika, uz punu koordinaciju s monetarnom politikom, stimuliše privredni rast, bez izazivanja inflatornih pritisaka – rast kapitalnih izdataka države doprinosi rastu investicija, a rast penzija i plata u javnom sektoru održivom rastu potrošnje. Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine iznosio je 2,3% međugodišnje. Po isključenju uticaja sezone, tromesečni rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je 0,9%, što znači da ekonomska aktivnost osamnaest uzastopnih tromesečja raste. Iako je od sredine prethodne godine rast eksterne tražnje usporen, prema našoj proceni, rast bruto domaćeg proizvoda ostvaren je zahvaljujući domaćim faktorima.

“Ključan doprinos rastu dale su investicije u osnovne fondove, koje su u prvom tromesečju desezonirano povećane za 7,4% – i to privatne za 8,0%, a državne za 4,7%. Atraktivnost ulaganja u privredu Srbije rezultat je, pre svega, unapređenja poslovnog ambijenta i povoljnih finansijskih uslova, a ubrzana je i realizacija infrastrukturnih projekata. S tim u vezi, treba istaći i povećanje profitabilnosti privrede, koja je prošlu godinu završila s neto dobitkom od 500 milijardi dinara. To je značajan izvor za investiranje i ukazuje na isplativost ulaganja u našu privredu. Prognozu rasta za ovu godinu zadržali smo na 3,5%, a u narednim godinama očekujemo njegovo dalje ubrzanje na oko 4%, pri čemu će rast biti zasnovan na održivim osnovama, čemu doprinosi, pre svega, očuvana makroekonomska stabilnost”, navela je guvernerka.

Rast proizvodnje i investicija uticali su na povećanje uvoza opreme i repromaterijala, a time i ukupnog robnog uvoza za 9,9% međugodišnje.

“Istovremeno, priliv kapitala na finansijskom računu, u najvećoj meri po osnovu stranih direktnih investicija od preko milijardu evra od početka godine, pokrio je deficit tekućeg računa i rezultirao rastom deviznih rezervi. S obzirom na to da je priliv stranih direktnih investicija pretežno usmeren u razmenljive sektore, u srednjem roku očekuje se dalji rast izvoza i postepeno smanjenje spoljne neravnoteže. Uz opadajuću putanju spoljnog duga, to doprinosi daljem jačanju eksterne pozicije zemlje”, rekla je Tabaković.

Prethodno rečeno, napominje, jasno ukazuje na to da ekonomski program Srbije nastavlja da daje snažne rezultate.

“To se pozitivno odražava na kreditni rejting i premiju rizika zemlje. Da vas podsetimo, agencija Standard and Poor’s je krajem prošle godine popravila izglede za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne, dok je agencija Fitch početkom maja potvrdila stabilne izglede, ističući upravo kontinuitet ekonomske politike, usmerene ka daljem jačanju makroekonomskih pokazatelja i smanjenju javnog duga. Tome u prilog govori i sniženje premije rizika, merene indeksom EMBI, koja je početkom maja za Srbiju blizu svog istorijskog minimuma. To i praktično potvrđuju ulaganja stranih investitora u državne hartije od vrednosti, o čemu svedoči uspešna realizacija na aukciji sedmogodišnjih dinarskih državnih hartija od vrednosti ovog meseca. Verujemo da će dobri rezultati ekonomskog programa biti potvrđeni i tokom aktuelne posete Međunarodnog monetarnog fonda”, istakla je Tabaković.

Dodala je da su postignuti uspesi omogućeni donošenjem adekvatnih, dobro koordiniranih i blagovremenih mera ekonomske politike. Njihov sastavni deo je monetarna politika, koja je, obezbeđenjem i očuvanjem cenovne i finansijske stabilnosti, znatno doprinela održivom ubrzanju rasta.

“S obzirom na to da su rezultati postignuti u uslovima prisutnih neizvesnosti u međunarodnom okruženju, potvrđena je efikasnost monetarne politike i mera koje Narodna banka Srbije preduzima za jačanje otpornosti naše ekonomije. Monetarna politika će i u narednom periodu biti predvidiva i dosledna u održavanju niske i stabilne inflacije u srednjem roku. Imajući u vidu da ključni rizici u vođenju monetarne politike i dalje dolaze iz međunarodnog okruženja, Narodna banka Srbije će nastaviti pažljivo da prati i analizira kretanja na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu, kao i da ocenjuje njihov uticaj na ekonomska kretanja u Srbiji”, rekla je Tabaković.

Zaključila je da je naša ekonomska politika ekonomiju učinila vitalnijom i sposobnijom da odgovori na tržišne izazove, s kojima smo se suočavali u prošlosti i koji nas očekuju u budućnosti.

“Srbija je sada zemlja u kojoj se lakše posluje i nalazi posao, a životni standard raste na održivim osnovama. Naravno, dalja unapređenja su moguća, pre svega strukturnim reformama, koje će podržati nastavak rasta investicija, konkurentnosti”, rekla je Tabaković.

Tags

Povezane vesti

Back to top button