Iako su se makroekonomske pozicije stabilizovale dosta dobro, i kamate i inflacija, problem je i dalje dostupnost kapitala. Banke su malo preplašene zbog gubitaka koje su imale i strože su, pa se teže upuštaju u neke izazove koji današnji biznis prolazi na tržištu, kaže u intervjuu za Bankar.rs biznismen Toplica Spasojević, vlasnik ITM Grupe i osnivač i dugogodišnji predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije.
Kako kaže, smatra da bi u bankarskom sektoru trebalo da se napravi selekcija koje banke će čime da se bave.
“Da možda s jedne strane budu banke koje će više biti za venčer kapital, za izazovnije i novije tehnologije i s druge strane one klasične, standardne banke koje će ostati konzervativne i u nekim parametrima u kojima su uvek bile”, smatra Spasojević.
Nedostaju nam znači banke koje bi bolje “osećale” privredu?
Srbija treba da neguje preduzetnički duh upravo preko neke banke koja to može da prepozna, jer nama bez obzira koliko pričamo o stopama rasta one nisu dovoljne da bismo sustigli Evropu. Ni strane direkne investicije ne mogu da budu jedini generator rasta, već to mora da bude preduzetništvo. A ono mora da ima specifične instrumente za praćenje, kao što su posebni državni fondovi, investicioni fondovi, venčer kapital, investicione banke… Ili u okviru Fonda za razvoj da prepoznaju takve mlade preduzetnike. Nešto mora da se uradi da se to tržište diverzifikuje i da se usmeri prema onima koji imaju ideje, a možda nemaju najbolje bilanse ili su pak novi na tržištu pa teško da bi mogli da dođu do kapitala i svoje ideje razviju. Primer su recimo Stroberi i Nordeus, koje su postale velike firme, a sigurno je da im nije bilo lako u početku sa bankama.
Neke promene u bankarskom sektoru pak već su u toku, pre svega ukrupnjavanje koje stručnjaci pozdravljaju.
Ovaj proces koji se sada dešava trebalo je da se desi mnogo ranije. Samo krupni, jaki i veliki mogu da se odbrane od uticaja spolja. To je jedan normalan i evolutivan proces srpskog bankarstva jer 30 banaka nije realna cifra, niti je moguće napraviti efikasnu organizaciju kada imate toliko elemenata na tržištu. Broj banaka će da se svede na desetak i napraviće se verovatno jedna banka koja će biti koncentrisana na ril estejt, jedna na realnu privredu, jedna na javna preduzeća, jedna na građane i tako dalje.
Što se tiče samih benefita za privredu, mislim da će, kada se smanje troškovi banaka biti lakše i da će i one moći da ponude jeftiniji proizvod na tržištu. Od toga će i privreda svakako imati benefit. Ali tokom te konsolidacije sigurno da se oni više bave sami sobom nego nama, ali to je proces koji će se završiti.
Privredi bi sigurno bilo lakše i ukoliko bi se region po pitanju biznisa povezao. Međutim, iako se taj predlog često može čuti i od strane naših i privrednika u regionu, do toga očito ne dolazi.
Tačna je ta primedba jer su zemlje regiona suviše male da bi bile prepoznatljive na nivou Evrope ili sveta i da veliki, ozbiljni fondovi ili banke koji mogu da daju niže kamatne stope, bolje uslove i da imaju više razumevanja za biznis jer imaju više iskustva, ne mogu da dođu na fregmentisano i rascepkano tržište. One moraju da imaju objedinjeno tržište. Nažalost, prepreke koje su se stvarale tokom raspada Jugoslavije u određenim segmentima su i dalje prisutne, a imamo i nove tendencije poput uvođenja taksi od strane Prištine Srbiji koje nas opet vraćaju na tu fregmentaciju. Političari znaju da potegnu za skrivenim sankcijama ili barijerama jer tako žele da zaštite svoju stranu od uticaja sa strane. To im možda i može pomoći na kratak rok, ali na duži sigurno smanjuje i njihovu konkurentnost i s druge strane, priliv većih, ozbiljnijih igrača u region, što se ne dešava jer se region ne tretira kao jedna celina. Samo jedan primer su međugranični problemi sa carinjenjem, činjenica da kamioni danima stoje na granici. Mi treba i s tim da se pozabavimo jer to često može biti skriveni sistem za zatvaranje tržišta.
S druge strane, naša privreda je zatvorena za berzu, retko koja kompanija se odluči da izađe na berzu.
Vrlo je verovatno da ljudi izlaze na berzu kad su se konsolidovali i kada su postavili i organizaciju kako treba. Moram da priznam i kao neko ko je osam godina proveo na čelu Udruženja korporativnih direktora i puno vremena u razgovorima sa dosta firmi, da je to jedan od razloga što neko zna da neće imati mnogo uspeha ako nije razvio sve te strukture. S druge strane, prednost berze se istopila jer su tu dobre banke i niska kamata, a berza je previše komplikovana i skupa.
Dosta dobro ipak idu državne obveznice.
Sada i ako se izdaju obveznice u dinarima one i nisu tako skupe i oni koji ih daju i ne očekuju neku veliku kamatu. Ranije je pak bio problem što su kamate bile ogromne i ako se išlo na dinarsku menicu to je bilo jako skupo. Takođe, rekao bih da država nije dovoljno učinila da državna, javna preduzeća koja su se konvertovala u akcionarska preduzeća izađu na berzu. Nažalost, sada je veliki broj njih privatizovan, pa je i smanjen broj preduzeća koja bi mogla da izađu na berzu. A država je trebalo da napravi taj korak, taj narodni kapitalizam. To bi dosta pospešilo da svako bude akcionar, da svako zna šta su akcije, šta je dobro preduzeće, šta su problemi… Da i čistačica u nekoj firmi ulaže na berzi, pa makar i 50 evra jer je upoznata da ima i tu mogućnost.
Da li vi štedite ili investirate?
Više investiram nego što štedim.
U šta investirate?
U svoje projekte. Imam nekoliko sitnih projekata, pa računam da ću bolje ja da menadžerišem sa njima nego neki menadžer u investicionom fondu.
