Svaka četvrta zaposlena osoba u Srbiji je samostalni preduzetnik, što je 25 odsto ukupnog broja zaposlenih u našoj zemlji.
Prema zvaničnoj evropskoj statistici više samozaposlenih ima samo Grčka dok je u ekonomski razvijenijim državama njihov udeo manji od deset odsto.
Na prvi pogled, reklo bi se da su Srbi narod sa najviše inicijative i hrabrosti da sami pokrenu posao. S druge strane, međutim, ovakvi podaci govore o tome da je Srbija izgubila jaka preduzeća koja su zapošljavala veliki broj ljudi i koja su svake godine, na duže straze, za sebe vezivala novozaposlene. Praktično, analitičari tvrde da je to pokazatelj da u Srbiji nema dovoljno preduzeća sa visokim zaradama što je razlog da se ljudi okreću razvijanju sopstvenog biznisa.
Podaci Evrostata kažu da je u Evropskoj Uniji samozaposleno 32,6 miliona ljudi starosti od 15 do 74 godine, što je 14 odsto ukupno zaposlenih u EU.
Od država članica najviše samozaposlenih je prošle godine bilo u Grčkoj, 1,1 miliona ljudi odnosno 30 odsto ukupnog broja zaposlenih u toj državi. Drugo mesto je zauzela Srbija sa 619 hiljada samozaposlenih, a za našom zemljom mnogo ne zaostaju ni Severna Makedonija i Crna Gora.
U Crnoj Gori 45 hiljada ljudi je samo napravilo svoj biznis što je nešto više od 19 odsto zaposlenih u toj zemlji. Severna Makedonija je imala 17,5 odsto samozaposlenih ili 133 hiljade ljudi.
U Poljskoj je 18 odsto samozaposlenih, Rumuniji 17 odsto, Češkoj, Holandiji i Španiji po 16 odsto, Portugaliji, Slovačkoj i Velikoj Britaniji po 15 odsto. Na samom kraju skale nalazile su se Danska, Luksemburg, Nemačka i Švedska gde je samozaposleno tek osam do deset odsto ljudi koji su u radnom odnosu.
Ekonomista Miroslav Zdravković tvrdi da su ovi podaci logični, jer su zemlje sa vrha liste u “dubokoj i dugotrajnoj krizi dok ostale imaju jaka preduzeća sa visokim zaradama”, pa nema potrebe da ljudi rade samostalno.
“Nakon hiperinflatornog udara 1992-1993 u Srbiji je usledio period kada je gotovo dve i po decenije smanjivan broj zaposlenih u preduzećima, što je dodatno motivisalo ljude da se nečim bave, kako bi preživeli i prehranili se”, objašnjava Zdravković .
Kako ističe, prihodi od redovnog zaposlenja tada su postali zanemarljivi, a s obzirom na to da je trebalo prehraniti porodice, ljudi su se sve više okretali sopstvenom biznisu.
Izvor: Blic
