Prosečna februarska plata pala je u odnosu na januarsku, a razlozi za to su to što u drugom mesecu ove godine nije bilo bonusa karakterističnih za prvi mesec, kao i to što je u februaru bilo manje radnih sati.
Februarska zarada je iznosila 52.426 u odnosu na januarskih 54.521 dinar. Zarade su u proseku nominalno bile manje 3,8 odsto, a realno 4,5 odsto.
Inače, u januaru i februaru plate su porasle ukupno 9,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine i to zahvaljujući rastu zarada u javnom sektoru. U istom periodu zarade su realno porasle 6,9 odsto, piše Politika.
U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je pad zarada u februaru u odnosu na januar 2019. godine očekivan. U nekim delatnostima, zbog jednokratnih isplata bonusa, došlo je do većeg porasta zarada u januaru u odnosu na decembar 2018. godine, dok su u februaru te isplate izostale, navode u zavodu.
Osim toga, broj časova rada u februara bio je 160 i značajno je manji, tačno 13 odsto u odnosu na broj plaćenih časova rada u januaru kojih je bilo 184 što je takođe uticalo na iznos isplaćenih zarada, kažu u zvaničnoj statistici.
Upitan šta je razlog pada februarskih zarada, prof. Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da visok rast prosečnih zarada u Srbiji u januaru 2019. godine može da se objasni rastom prosečnih zarada u javnom sektoru devet odsto, dok bi pad u februaru mogao biti posledica toga što je ovaj mesec imao dva do tri radna dana manje nego januar.
Upoređujući zarade kod nas i u Evropi, Arsić ističe da je prosečna neto zarada u u Srbiji lane iznosila 420 evra i bila je među najnižim u Evropi, što je u skladu sa činjenicom da je produktivnost u Srbiji vrlo niska.
U istoj godini proseče zarade u Bugarskoj bile su 457 evra, u Rumuniji 565, Mađarskoj 635 evra, Poljskoj 784 evra, Hrvatskoj 802 evra, Češkoj 878 evra. Zarade u Srbiji bile su slične kao u zemljama regiona – u BiH su bile malo više, dok su u Makedoniji i Albaniji bile nešto niže nego u Srbiji, ističe Arsić.
U narednim godinama održiv rast zarade biće približno jednak rastu produktivnosti, a to znači da uz rast BDP od primera radi pet odsto godišnje i rasta zaposlenosti od jedan odsto godišnje, realne zarade mogu da rastu četiri odsto.
To može da izgleda na prvi pogled vrlo malo, ali da smo u prethodnih 10 godina imali rast zarada od četiri procenta godišnje, sada bi one bile više od 40 veće od aktuelnih zarada, zaključuje Arsić.
