Vrednost trgovanja na Beogradskoj berzi, pre svega trgovanje akcijama, iz godine u godinu tone. Razloga za to je više, pri čemu njihov simbiotički efekat postaje sve intenzivniji. Među ključnim razlozima sve oskudnijeg prometa akcijama izdvaja se sve manji broj kotiranih društava, kaže u intervjuu za Bankar.rs direktor Beogradske berze Siniša Krneta i detaljno obrazlaže stanje.
“Naime, nijedna privatizacija u Srbiji nije sprovedena na tržištu kapitala, te sledstveno na tržištu nije kreirana nijedna akcionarska struktura koja bi imala prirodnu potrebu za samim tržištem koje ultimativno zahteva visok nivo javnog izveštavanja akcionarskog društva i poštovanja prava manjinskih akcionara. Dakle nasuprot tome, njihova kotacija nije bila iskaz volje vlasnika, već sile privatizacionih propisa koji su ih nužno upućivali na berzansku kotaciju, po pravilu onu najnižeg ranga, i to tek po identifikaciji većinskog vlasnika u procesu privatizacije, van tržišta kapitala. Praktično, na Beogradskoj berzi se u svim navedenim slučajevima trgovalo tek manjinskim delovima privatizovanih kompanija. Obaveze prema izveštavanju javnosti koje su nastajale činom kotacije na Berzi, predstavljale su većinskim vlasnicima u velikom broju slučajeva motiv za istiskivanje manjinskih akcionara, nakon čega je sledio i prinudni otkup na dostignutom pragu konsolidovanog vlasništva već na 90% od ukupnog broja akcija. Time je kreiran savršen kanal za ceđenje tržišta, koje je prethodno punjeno silom privatizacionih propisa. Izostankom privatizacija kroz inicijalne javne ponude, nepovratno je izgubljena prilika za demonstriranje uloge i koristi koje tržište kapitala nudi nacionalnom ekonomskom sistemu, na mikro nivou u kontekstu finansiranja rasta i razvoja kompanija, na makronivou u kontekstu razvoja konkurentne privrede i uticaja na ključne makroekonomske agregate”, objašnjava Krneta.
– To je, znači, dodatno uticalo na domaće tržište kapitala?
Time je tabu berze i tržišta kapitala, nakon poluvekovnog odsustva čak i iz rečnika našeg jezika, dodatno osnažio. Nadalje, efekat svetske finansijske krize pre desetak godina bio je devastirajući za tek rođene domaće institucionalne investitore. Inostrani institucionalni investitori, koji su do 2008. godine kreirali veliku većinu prometa akcijama u potpunosti su se povukli sa našeg tržišta. Istovremeno, izostala je regulatorna reakcija prevashodno u poreskom okruženju koje je mogla da amortizuje ove efekte na strani ulagača. Čak i da ne postoji nijedan dodatni razlog, već i ovo nabrajano je više nego devastirajuće za i tada i sada nejako tržište kapitala.
– Uprkos akciji Beogardske berze “Izađi na berzu” nije se veći broj kompanija odlučio na to. Vi ste tada, kada je pokrenuta akcija, rekli da ćete biti zadovoljni ukoliko pet većih kompanija izađe na berzu, no to se nije desilo. U čemu je problem? Zašto kompanije izbegavaju izlazak na berzu?
Projekat Beogradske berze „Izađi na berzu“ koji najvećim delom finansira EBRD, već je dao odlične rezultate. Naime, 30-tak srednjih i velikih privatnih kompanija detaljno je upoznato sa konceptom inicijalne javne ponude i prikupljanja kapitala na tržištu, naspram zaduživanja. Među njima, 10-tak ih je kroz intenzivne radionice kreirane i vođene od strane odabranog konsultanta na projektu – PriceWaterhouse Coopers, namenjene vlasnicima i vodećim menadžerima, veoma detaljno upoznato sa svim prednostima i elementima samog procesa. U EBRD-ovom tenderu za izbor konsultanta na ovom projektu, kao cilj je postavljeno zaključivanje memoranduma o razumevanju sa 2 do 3 privatne kompanije koje bi donele odluku o sprovođenju inicijalne javne ponude. U ovom trenutku, potpisali smo jedan takav memorandum, a zajedno sa konsultantom intenzivno radimo na zaključivanju i narednog. Privatne kompanije koje su prošle kroz ovaj proces edukacije će sasvim sigurno u jednom trenutku u budućnosti krenuti ovim putem, siguran sam u to.
– Ipak, zašto ovaj posao teško ide?
Pomenuo sam već narasli i očvrsli tabu koji se vezuje za berzu i tržište kapitala. Berza se u Srbiji često neopravdano povezuje sa kockarnicom, što ona svakako nije. U velikom broju slučajeva, berza se vezuje za privatizaciju ili prostu trgovinu hartijama od vrednosti. Retko među vlasnicima kompanija ima onih koji znaju da berza i tržište kapitala primarno služe prikupljanju kapitala za finansiranje rasta i razvoja. Čak i kada im se približi ova mogućnost, veliku barijeru predstavlja činjenica da je veoma često nepremostiv nedostatak uspešno sprovedene inicijalne javne ponude odricanje od 100%-tnog vlasništva nad kompanijom. Postoje, naravno, i objektivni razlozi. Za razliku od ostalih, javna društva preuzimaju značajno veće obaveze u pogledu izveštavanja javnosti. Uzgred, kao ilustraciju i pirovog uspeha koncepta ovog projekta, navešću i to da je projekat „Izađi na berzu“, uz određene modifikacije, u međuvremenu implementiran i od strane Ljubljanske i Atinske berze.
– Nedavno se na Biznis formu na Kopaoniku vlasnik Atlantik Grupe pohvalio da je ta kompanija već godinama na berzi. Zašto su takve kompanije izuzetak kod nas?
Naš mentalitet je poseban. Iako ni u okruženju nije bitno drugačiji, u njemu se po pitanju svesti o mogućnostima finansiranja kompanija daleko brže odvijaju ovi procesi. Ova poruka vlasnika Atlantika, primetili ste tada, nije kod domaće privrede izazvala naročitu pažnju. Njegova poruka tada bila je dopunjena i onom o zloj sudbini koja je zadesila i drugog (nekada) velikana hrvatske privrede – Agrokor. Za razliku od Atlantika, Agrokor je svoje širenje poslovanja finansirao zaduživanjem. Ostalo je istorija, ali poruka je više nego jasna, direktna i upečatljiva. Ono što mene plaši radeći ovaj posao, jeste izostanak eksploatacije ove poruke vlasnika Atlantika u našem ekonomskom sistemu, odnosno odustanak od mogućnosti da se nauči na tuđim greškama.
Ipak, nakon gotovo 8 decenija, i Srbija je u novembru 2018. godine doživela svoj prvi IPO, i to privatne kompanije. Fintel energija a.d. je prošla trnovit put do Prime listinga Beogradske berze, i siguran sam da će vreme to i pokazati, probila led mnogim drugim privatnim kompanijama.
– Šta očekujete u narednom periodu po pitanju dešavanja na Beogradskoj berzi?
Iako je interes čak i stručne javnosti, o široj da i ne govorim, za naš rad minoran, Beogradska berza je u svojoj unutrašnjoj organizaciji mala košnica. Ukratko, naš fokus je usmeren i dalje ka vlasnicima uspešnih privatnih kompanija, te imamo nameru da projekat „Izađi na berzu“ traje još jako dugo. Nadalje, bivajući otvorenim za nove tehnologije, u okvirima naših sve skromnijih finansijskih resursa, predano radimo na partnerstvu sa Fintech kompanijama na instalaciji crowdfunding platforme u Srbiji. Ona treba da bude namenjena mikro i malim preduzećima (startapima, dominantno) u iste svrhe kojima je berza namenjena srednjim i velikim kompanijama – prikupljanju kapitala na tržištu. Ne odustajemo ni od napora da preostale kompanije u portfelju države budu privatizovane inicijalnom javnom ponudom. Naš ključni argument je da finansiranje i državnog i privatnog sektora na tržištu kapitala kreira jedan novi, do sada evidentno nekorišćeni kanal mobilizacije domaće štednje i priliva inostranih investicija, sa ciljem osposobljavanja tako finansiranih kompanija da igraju tržišnu utakmicu, doprinoseći ubrzanju stope rasta BDP-a i redukciji stope nezaposlenosti. To je misija Beogradske berze.
– Reklo bi se da su kod nas građani potpuno neupućeni u mogućnost štednje, odnosno investiranja na berzi. Zašto je to tako i radi li se nešto na edukaciji stanovništva po tom pitanju?
Iako tek naizgled jednostavno, ovo pitanje je veoma kompleksno. U najkraćem, nivo finansijske pismenosti u Srbiji jeste relativno nizak. Ipak, vrednost investicija srpskih rezidenata u inostrane hartije od vrednosti višestruko prevazilazi investicije u domaće hartije. Najveća šteta je u tome što domaća štednja biva mobilisana za finansiranje rasta i razvoja kompanija koje su prisutne i dostupne globalno, te im kapitala ionako ne manjka. Utabavanjem takvog puta vremenom se kreira svojevrsna „staza slonova“ koju će sve teže biti preusmeriti ka domaćim kompanijama, ako i kada se odluče na tržišno finansiranje.Dakle, u nedostatku prilika za investiranje na domaćem tržištu, domaćom štednjom finansira se inostrana ekonomija, što jeste paradoksalno u vremenu u kojem kao društvo i ekonomija težimo ka privlačenju investicija u zemlju.
– Ukoliko bih želela sutra da investiram novac na berzi, šta biste me savetovali? Da li je po vama pametno ulagati u kriptovalute?
Za investicije na berzi odvojite od štednje. Ne zadužujte se da biste investirali. Deo štedite, a deo investirajte samo pod uslovom da ste spremni da zarad većeg očekivanog prinosa rizikujete i gubitak. Pre odabira konkretne investicije, posavetujte se investicionim savetnicima. Kada već investirate, budite spremni da kontrolišete sopstveni strah, sa jedne, i pohlepu, sa druge strane. Zaposleni Beogradske berze nemaju pravo da vam ponude odgovor u šta konkretno da investirate.
