Ovo je istorijski najniži nivo kamata na kredite u poslednjih sto godina, ne samo u Srbiji već i u svetu, ocenio je Vladimir Medan predsednik Izvršnog odbora “Komercijalne banke”.
Kako je rekao, kamate verovatno više neće padati i neko vreme će još biti stabilne.
“Sada je važno kada će Evropska centralna banka odlučiti da izađe iz zone negativnog euribora u pozitivni. Onog trenutka kada to odluči možemo automatski očekivati da rast euribora pogura i kamatne stope u istom smeru, i to ne samo u Srbiji nego i mnogo šire. Ipak, to nikako ne znači i dramatičan skok i dramatične promene”, ocenio je Medan za “Blic Biznis”.
Glavni ekonomista Švedske banke Toni Mertsina nedavno je rekao da će kamate na stambene kredite početi znatnije da rastu nakon 2022. godine. Kako je pojasnio za Blic, tada bi trebalo očekivati nešto brži rast euribora, evropske kamate koja utiče na visinu kamata na kredite u Srbiji, a koja je trenutno na minimalnom nivou. Praktično, euribor koji je danas ispod nule, za četiri godine bi mogao da iznosi dva odsto, što bi današnju mesečnu ratu od 250 evra podiglo na 310 evra.
Kamate stambenih kredita indeksiranih u evrima na srpskom tržištu u ovom trenutku se kreću od 2,8 do 3,3 odsto, a najveći deo čini marža banke. Keš pozajmice su istovremeno najtraženije na tržištu i zbog toga je počela trka bankara sa cenama koje nude, a umesto dosadašnjih 12,50 odsto, koliko su iznosile kamate na nenamenske kredite, sada banke nude kamate i od 7,6 odsto na godišnjem nivou.
Prema najnovijim podacima Udruženja banaka Srbije 42 odsto kredita čine stambeni krediti. Isto toliko se odnosi na gotovinske zajove, dok se šest odsto odnosi na zajmove za poljoprivredu. Tek jedan odsto ukupnih kredita su potrošački.
