Građani Srbije sve više posežu za pozajmicama, ali su i dalje znatno manje zaduženi u odnosu na susede, ali i ostatak Evrope, prenela jePolitika.
Kako za ovaj list navode u jednoj banci, tih 7 milijardi evra (koliko građani trenutno duguju bankama) je tek petina bruto domaćeg proizvoda, a plate, koje su presudne za vraćanje duga, sve više rastu. Privredna aktivnost se povećava, a svi makro ekonomski pokazatelji su dobri; inflacija je niska, a kurs stabilan.
Takođe, Narodna banka je ograničila da se keš zajmovi mogu vratiti u roku od osam godina, tako da se rizik od povećanog zaduživanja ne vidi. Kako se navodi, gotovinski krediti dostigli su 3,5 milijardi evra, koliko iznosi i zaduženje za stambene zajmove.
U Eurobanci kažu da je i tokom 2019. godine nastavljen trend potražnje za gotovinskim i refinansirajućim kreditima, zahvaljujući stabilnom tržištu i dobrim makroekonomskim pokazateljima, prenela je Politika.
Kamatne stope su povoljne i stabilne, povećava se privredni rast i zaposlenost, što je dalo mogućnost dodatnom kreditiranju i većoj potražnji za gotovinskim kreditima.
Kako se dalje objašnjava, najčešći su dinarski krediti kada je reč o gotovinskim i refinansirajućim kreditima, a najviše zbog povoljnih uslova, stabilnosti kretanja kamatnih stopa, koje su okvirno oko deset odsto, ali i poverenje u domaću valutu.
U Erste banci za Politiku su rekli da je prosečan iznos keš kredita 400.000 dinara, a aktuelna nominalna kamatna stopa za gotovinske kredite je 4,54 odsto, plus tromesečni belibor, koji sada iznosi tri odsto, tako da je ukupna kamata oko 7,5 odsto.
Imajući u vidu da građani bankama trenutno vraćaju sedam milijardi evra, to znači da u proseku svaki građanin Srbije banci duguje 1.000 evra, dok prosečan Hrvat duguje 3.800 evra.
Shodno ovoj statistici o „prosečnom dugovanju”, građanin Bosne i Hercegovine dužan je 3.000 evra, Crnogorac oko 2.000, a Makedonac 1.500 evra.
