Digitalizacija bankarskog poslovanja: I podnošenje zahteva i isplata kredita bez odlaska u banku
Digitalizacija bankarskog poslovanja toliko je odmakla da klijenti koji uzimaju kredit u pojedinim bankama ni u jednom trenutku ne moraju da posete filijalu. Onlajn podnošenje zahteva za kredit u većini banaka postoji godinama, a novina je da se sada celokupan proces, od podnošenja zahteva za gotovinski kredit do isplate sredstava na račun, završava preko interneta.
Klijent se identifikuje putem kratkog video-poziva sa zaposlenima banke zahvaljujući novoj regulativi koju je nedavno u skladu sa praksom u razvijenim zemljama uvela Narodna banka Srbije. Odgovor o odobrenom kreditu dobija se u roku od 15 minuta, a do isplate novca na račun može proteći i manje od pola sata. Kredit se dobija bez ijednog dostavljenog papira u filijali, u vreme i na mestu koje klijentima odgovara.
Istraživanja pokazuju da će ubuduće biti sve više klijenata koji se služe samo digitalnim ili čak isključivo mobilnim bankarstvom. Međutim, posete bankarskim filijalama su i dalje važne klijentima banaka u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) uprkos rastu popularnosti digitalnog bankarstva, i čak su češće nego posete lekaru ili sajtovima za kupovinu preko interneta, navodi se u najnovijem istraživanju bankarskog tržišta koje je za Erste grupu u zemljama CIE sproveo IMAS Internacional.
Klijenti banaka u zemljama CIE i dalje redovno posećuju filijale radi razgovora i konsultacije sa svojim bankarskim savetnicima. Pristup „i digitalno bankarstvo i filijale” postaje norma širom regiona.
To je posebno rasprostranjeno u Austriji i Češkoj u kojima je 60 odsto ispitanika u prethodnih šest meseci koristilo digitalne usluge i odlazilo u poslovnice, ne računajući posete samo zbog upotrebe bankomata.
Srbija i Hrvatska su jedina dva tržišta na kojim su oni koji isključivo posećuju filijale i dalje najveći deo klijenata. Ipak, i kod nas i kod komšija broj klijenata koji kombinuju digitalno bankarstvo i odlaske u poslovnicu najbrže raste.
Gotovo svi klijenti banaka u zemljama CIE posetili su filijalu u proteklih 12 meseci, dok u Srbiji odlazak u filijalu prednjači u odnosu na neke uobičajene aktivnosti (fizičke aktivnosti, onlajn kupovinu, zatim korišćenje digitalnih bankarskih servisa, odlazak na kulturni događaj, posetu savetniku banke i odlazak na sportski događaj).
Za većinu ispitanika na svim tržištima, cilj poseta filijalama nije samo podizanje novca sa bankomata, već i lični kontakt i razgovor sa savetnikom ili blagajnikom banke, što posebno važi za ispitanike iz Srbije, tačnije njih 88 odsto. Najmanje su za neposredni kontakt sa zaposlenima bili zainteresovani u Češkoj Republici – ukupno 56 odsto anketiranih.
Filijale posećuju klijenti svih starosnih dobi, a iako je među mladim klijentima posebno popularno mobilno bankarstvo, oni i dalje odlaze u poslovnice da se direktno posavetuju sa zaposlenima, pokazali su rezultati istraživanja. Nešto više od 40 odsto bankarskih klijenata u Srbiji i Hrvatskoj kaže da su koristili digitalne bankarske servise u proteklih šest meseci, a četiri odsto bankarskih klijenata u Srbiji je u potpunosti izbeglo posete filijalama.
Nasuprot tome, više od četvrtine ispitanika u Češkoj i sličan udeo građana Slovačke nijednom nisu posetili filijalu u istom periodu.
U Srbiji je takođe zabeležen porast korisnika digitalnog bankarstva samo putem mobilnog telefona, sa 14 odsto u prvoj polovini 2018. na 32 odsto u istom periodu ove godine.
Srbija i Rumunija su prva dva tržišta u CIE na kojima se digitalnim uslugama češće pristupa isključivo na mobilnom telefonu. Međutim, i u ovim zemljama najveći udeo klijenata često koristi i svoj mobilni i kompjuter za digitalno bankarstvo – u Srbiji nešto više od polovine.
Izvor: Politika
