Prema podacima Evrostata filijale kompanija iz EU u Srbiji su povećale obim prometa sa 7,7 milijardi evra u 2010. na 10,7 milijardi evra u 2016, što je povećanje za 38,1%. Međutim, najveći deo tog rasta ostvaren je do 2012, jer je od tada povećanje prometa iznelo samo 3,3%.
“Filijale kompanija iz Nemačke, Italije, Slovenije i Austrije su u zbiru učestvovale sa 60% u ukupnom prometu u 2016. (6.453 miliona evra). Kada im dodamo i filijale hrvatskih kompanija dolazimo do 68% od ukupnog prometa filijala iz EU. Filijale kompanija iz Hrvatske, Slovenije i Francuske imale su manji promet u 2016. u odnosu na 2012. i 2010. godinu”, navodi za Bankar.rs ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.
Ukupan broj zaposlenih u filijalama članica EU povećan je za 10,6%, između 2010 i 2016.
“Međutim, od 2012. on je smanjen za 5,1%. Možda se radi o grešci u podacima, jer je broj zaposlenih u filijalama kompanija iz Belgije smanjen sa 11.347 u 2015. na 114 u 2016.”, naglašava Zdravković.
Najveći broj zaposlenih radio je u filijalama nemačkih kompanija (27.080 lica), zatim italijanskih (24.982), francuskih (12.558), slovenačkih (11.025) i austrijskih (10.399). Nakon 2012. broj zaposlenih u nemačkim filijalama povećan je čak za 54,1%.
Broj stranih filijala iz EU nije bitno menjan u godinama za koje je Evrostat prikupljao podatke: kretao se oko 1.100, a u 2016. je bilo 1.134 firmi u Srbiji pod uticajem matičnih firmi iz EU.
“Kada stavimo u odnos broj zaposlenih i broj registrovanih firmi dobijamo prosečan broj zaposlenih koji je iznosio 109 lica po firmi u 2016. Nemačke firme su imala najveći broj zaposlenih lica, u proseku po 356, a najmanje su ih imale firme iz Belgije (13) i Rumunije (25)”, navodi Zdravković.
Prosečan promet po preduzeću dobija se stavljanjem u odnos ove dve veličine i on je bio 9,4 miliona evra u 2016. Filijale iz Nemačke imale su najveći promet (32,6 miliona evra) a najmanji su imale firme iz Slovačke (1,8 miliona).
Prosečan promet po zaposlenom iznosio je 86 hiljada evra za sve firme iz EU, u proseku. Najveći promet po zaposlenom imale su filijale iz Mađarske (382 hiljade evra), Danske (216), Belgije (175) i Hrvatske (141), a najmanji iz Finske (17) i Slovačke (28).
Evrostat, naime, prikuplja podatke o poslovanju stranih filijala u EU, ali i o poslovanju preduzeća iz EU u trećim zemljama. Za sada, prikuplja podatke o samo tri indikatora: prometu stranih filijala, broju zaposlenih i broju filijala.
Podaci EU mogu drastično da se razlikuju od naših statističkih podataka, ali to je slučaj svuda u svetu i odstupanja su mnogo veća od razlika u registrovanoj robnoj razmeni, na primer.
