Evo gde se čuvaju rezerve zlata Srbije
Devizne rezerve Srbije na kraju marta 2019. iznosile su 20,7 tona zlata (ukupne vrednosti od oko 862 miliona američkih dolara ili oko 767 miliona evra) i učestvuju sa 6,7% u ukupnoj strukturi deviznih rezervi, navode za Novu ekonomiju u Narodnoj banci Srbije.
Kako navode u srpskoj centralnoj banci, količina zlata koje je NBS držala u inostranstvu smanjena je u periodu od 2001. do 2005. godine za gotovo 10 tona.
NBS nije prodavala zlato od 2005. godine, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama kupovinama zlata iz domaće proizvodnje, dodaju u NBS.
Ipak, kupovina zlata nije bila jednaka tokom celog perioda nakon 2005. godine. U periodu od 2005-2012. godine količina zlata je uvećana za 2,5 tone, dok je kupovina zlata naročito bilo izražena od 2012. godine, u skladu sa “odgovornim pristupom NBS u formiranju rezervi zlata”, navodi Nova ekonomija.
“Od 2012. godine do danas količina zlata NBS je uvećana za 6,4 tone što znači da je NBS samo u ovom periodu zlatne rezerve uvećala za trećinu”, ističu u centralnoj banci.
Tokom 2018. godine količina zlata u deviznim rezervama NBS povećana je za oko 1.066 kilograma, dok je u prva tri meseca 2019. godine, zlato u deviznim rezervama NBS povećano za oko 326 kilograma.
Podsećamo, predsednik Vučić je guvernerki Tabaković tokom 2018. sugerisao da kupuje zlato jer u slučaju nove ekonomske krize u svetu, zlato najviše vredi.
Kako je navedeno, Narodna banka Srbije redovno prati kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima, kao i projekcije i očekivanja relevantnih tržišnih učesnika.
Pored toga, NBS otkupljuje poluge zlata iz domaće proizvodnje, i nastaviće sa dosadašnjom praksom kupovine zlata što je u skladu sa odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije kojim je, između ostalog, propisano da NBS može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge.
Poslednjih godina, nekoliko zemalja je odlučilo da vrati svoje zlatne rezerve. U 2014. godini, Holandija je vratila preko 122 tone zlata koje je imala u Njujorku, ali i dalje drži 69 posto zlata izvan zemlje, u Njujorku, Otavi i Londonu.
Nemačka je u periodu od 2013. do 2016. vratila preko 530 tona svojih međunarodnih rezervi koje je čuvala u Njujorku i Parizu, što znači nešto više od trećine ukupnih rezervi.
Do 2020. godine, nemačka centralna banka namerava da 37 odsto rezervi drži u Njujorku i 13 posto u Londonu, dok bi druga polovina trebalo da bude u Frankfurtu.
U 2012, Venecuela je vratila 160 tona zlata iz rezervi koje je imala u SAD i Evropi. Prošle godine je pokušala da prenese još 14 tona iz Londona, ali je Engleska banka odbila transfer na zahtev Sjedinjenih Država, piše Nova ekonomija.
Portal podseća da su rumunski senatori početkom aprila usvojili nacrt zakona kojim traže od Rumunske nacionalne banke (BNR) da vrati u zemlju gotovo celokupno rumunsko zlato koje se čuva u Bank of England u Londonu, javio je portal Business review. Trenutna procena je da se 65 odsto rumunskih rezervi zlata drži u inostranstvu.
Kao argument se navodi da rumunska centralna banka više ne bi trebalo da plaća naknade za držanje zlata u inostranstvu, s obzirom da je Rumunija dostigla status funkcionalne ekonomije.
Da bi ovaj zakon bio usvojen potrebno je navodno zeleno svetlo Evropske centralne banke. Inače, rumunske zlatne rezerve iznose 103,7 tona, a krajem prošle godine bile su vredne 3,84 milijardi evra.
