Da li eventualna prezasićenost tržišta, previsoke cene nekretnina ili pak prezaduženost investitora mogu dovesti do urušavanja domaćeg tržišta nekretnina, te da li nam preti scenario sličan onome u SAD ne tako davne 2008. godine, za Bankar.rs analizirali su u Narodnoj banci Srbije.
Kako su istakli, ključni razlog zbog kojeg je urušeno tržište nekretnina u SAD u 2008. godini bilo je izdavanje hartija od vrednosti koje su imale pokriće u hipotekarnim kreditima.
“Ovi plasmani su po svojoj prirodi predstavljali finansijske derivate, odnosno alternativne finansijske instrumente. Praktično, na ovaj način obezbeđena sredstva ponovo su plasirana u sve rizičnije poslove, što kod nas nikako nije slučaj niti se ovaj model poslovanja na bilo koji način može dovesti u vezu sa kretanjima na domaćem tržištu nekretnina”, istakli su u NBS.
Objašnjavaju da su za ocenu kretanja cena nepokretnosti na tržištu Srbije za duži period raspoloživi podaci Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, koja prati broj i cene prometovanih nekretnina čija je kupovina finansirana osiguranim kreditima.
“Prema tim podacima, promet nekretnina se kontinuirano povećava od 2016. godine, što ukazuje da se tržište nekretnina oporavlja, čemu je doprineo povoljniji poslovni ambijent. Podaci ukazuju i da je rast prometovanih nekretnina praćen i postepenim rastom cena. Tako je u 2018. rast broja prometovanih nekretnina iznosio 1,8%, a prosečna cena nepokretnosti bila je oko 900 evra po metru kvadratnom, što je 1,2% više nego u 2017. godini. Ovakvim kretanjima na tržištu nepokretnosti sa strane tražnje doprinosi rast zarada i povoljni uslovi zaduživanja po osnovu stambenih kredita. Takođe, povećana je i ponuda stanova, o čemu svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku o broju izdatih građevinskih dozvola u stanogradnji, koji je u 2018. zabeležio rast od oko 10% na međugodišnjem nivou. Porastao je i broj završenih stambenih jedinica – za prva tri tromesečja 2018. godine 3,5% međugodišnje”, napominju u NBS.
U centralnoj banci navode da je u decembru 2018. stanje potraživanja banaka po osnovu stambenih kredita iznosilo 383,9 milijardi dinara.
“Rast stanja stambenih kredita na nivou godine od 28 milijardi dinara ukazuje da se tražnja za stambenim kreditima povećava. Tome doprinose pre svega rast zarada i zaposlenosti, kao i povoljni uslovi zaduživanja građana. Međutim, i pored toga što tražnja za stambenim kreditima raste, stambeni krediti se uredno servisiraju o čemu svedoči smanjenje učešća stambenih kredita sa statusom problematičnih – 4,6% stambenih kredita je krajem 2018. imalo status problematičnog, što je za 1,6 procentnih poena niže nego krajem 2017. godine”, kažu u NBS.
Na rast tražnje za stambenim kreditima, dodaju, ukazuju i rezultati Ankete o kreditnoj aktivnosti banaka, koju sprovodi Narodna banka Srbije. Prema oceni banaka, tražnja za stambenim kreditima konstantno raste, a povećana realizacija stambenih kredita podržana je oporavkom tržišta rada i tržišta nepokretnosti.
Govoreći o nivou problematičnih kredita, u NBS kažu da prema podacima o bruto problematičnim kreditima koje banke mesečno dostavljaju Narodnoj banci Srbije sa stanjem na dan 31.12.2018. godine, od ukupnih bruto kredita odobrenih privrednim društvima i javnim preduzećima iz oblasti građevinarstva, bruto problematični krediti iznose 10,3%, što je značajno poboljšanje u odnosu na kraj 2017. godine kada je iznos problematičnih kredita iznosio 15,5%.
“Bruto problematični krediti dati pravnim licima iz oblasti građevinarstva čine samo 7,6% ukupnih bruto problematičnih kredita na nivou bankarskog sektora. Situacija je poboljšana i kada je reč o kašnjenju u otplati ovih kredita”, napominju u NBS.
