Ukrupnjavanje domaćeg bankarskog sektora je svakako pozitivan trend koji će se sigurno nastaviti. Jer, ako uporedimo recimo Kanadu, koja ima BDP 1.800 milijardi evra, što je 45 puta više od Srbije i populaciju od 37 miliona ljudi, pet puta više od nas, a imaju isti broj banaka kao i Srbija, od kojih su samo pet velikih i pokrivaju celu teritoriju države, a mi ih imamo blizu 30, jasno je da to nema smisla, kaže u intervjuu za Bankar.rs Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji.
Objašnjava da mora da postoji određeni minimum broja konkurenata kako bi klijenti dobili dobru uslugu, ali smatra da je sve preko 10 banaka previše.
“To i vidimo po bilansu uspeha banaka jer postoji jedan broj banaka na srpskom tržištu koje su uspešne i ostatak koji nema pozitivan bilans uspeha, što samo po sebi govori koliko je njih suvišno”, napominje Carić.
Kako vidite dosadašnji proces ukrupnjavanja domaćeg bankarskog tržišta?
– Jedan aspekt je lokalno ukrupljavanje, ono što smo videli u poslednjih par godina – dva tima lokalnih preduzetnika, za sada, koji su rešili da ukrupnjavaju svoju bankarsku imovinu i pretpostavljam da će nastaviti to da rade i dalje. Drugi aspekt je zainteresovanost nekoliko bankarskih grupacija da ukrupne svoju imovinu u Srbiji. I treći aspekt je sa strane prodaje – određene bankarske grupacije koje su uspešne u svojim matičnim zemljama, ali koje jednostavno ne vide Srbiju kao svoju dugoročnu strategiju već se koncentrišu na svoja tržišta, bila to Italija, Francuska, Nemačka… Mislim da će se ti trendovi svakako nastaviti, kao i da je to pozitivno, kako za uspešnost banaka, tako i za korisnike njihovih usluga.
Možemo li da očekujemo neke nove igrače u narednom periodu?
– Ne vidim interes bilo kakvih evropskih investitora i igrača iz finansijske sfere koji bi dolazili u Srbiju. Mislim da su sve bankarske grupacije koje su htele da dođu u Srbiju još uvek tu ili su pak već izašle ili nameravaju da izađu. Ostaće one banke, uključujući Erste banku, koje imaju neku dugoročnu strategiju, ali će svakako doći do dodatnog ukrupnjavanja. Ono što eventualno može da se desi je da neka od velikih finansijskih platnih institucija, poput Gugla, Epla ili Alija, dođe u ovaj region, pa i u Srbiju.
Imate li pretpostavku kako će se završiti privatizacija Komercijalne banke i šta bi po vama bio pravi model za nju?
– Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da želi da proces samog traženja kupca bude gotov do kraja juna, a proces prodaje da bude finaliziran do kraja godine, što jeste objektivan plan i nije nerealan. Pretpostavljam da će se narednih nedelja videti ko će se javiti kao potencijalni kupci, a očekujem da će se pojaviti barem nekoliko banaka koje su prisutne u Srbiji, a možda i neki investicioni fond.
Je li dobro da država nema nijednu državnu banku?
– Većinski ili manjinski značajan državni paket u bankarskom sektoru je doveo do toga da je on u proteklih nekoliko godina izgubio blizu milijardu evra jer se pokazalo da jednostavno to nije bio najbolji način upravljanja bankama. S druge strane, sve banke koje su profesionalno vođene, koje su vodile pre svega velike strane bankarske grupacije, nisu imale nikakvih gubitaka. Iz toga se može sve zaključiti.
Je li opravdana bojazan od nove svetske ekonomske krize koju najavljuje sve više stručnjaka?
– Mislim da trenutno, iz finansijskog i realno ekonomskog sektora ne postoje pokazatelji koji govore da će doći u nekom skorijem roku, u narednih godinu do dve dana, do krize. Ono što ne mogu da predvidim je da li će doći do nekih geostrateških potresa koji mogu da dođu nekim recimo žestokim Bregzitom ili ukoliko dođe do nekog ozbiljnijeg kolapsa britanske ekonomije koja bi imala dosta lošeg uticaja na celokupnu ekonomiju EU. S druge strane, ako pogledamo šta se dešava s druge strane Atlantika (da li će Tramp opstati na vlasti, da li će se pomiriti sa Rusima ili potući sa njima, hoće li doći do trgovinskog rata sa Kinezima i slično), to su sve neke stvari na koje nemamo nikakvog uticaja a koje ako se dese mogu i te kako da imaju negativnog aspekta na našu ekonomiju.
Mi osetimo posledice svih događaja u Evropi i svetu.
– Nažalost, događaji u svetu se uvek odraze na Srbiju jer smo mi na periferiji svetskih dešavanja i nemamo dovoljno veliku ekonomsku snagu da se odupremo potresima. To je kao kada se baci kamenčić u baricu – prvi talas, onaj u centru, prođe brzo a krajevi se tresu još dosta dugo. Mi smo otprilike tu na krajevima. No, s druge strane, od 2008. do danas svetska pa i regulativa Srbije je napravljena na takav način da je maltene primorala celokupan svetski bankarski sektor, pa i naš u Srbiji, da postane mnogo otporniji na krize. Ako se pogleda samo jedan parametar, a to je odnos ukupne bilansne sume i kapitala, on se mnogostruko uvećao u odnosu na kapital a kapital je taj neki amortizer koji omogućava da kada dođe do krize i kada se bilansna suma ljulja, ne dozvoli da banka poklekne.
Hoćete reći da nam je bankarski sektor bezbedan?
– Smatram da je bankarski sektor Srbije mnogo otporniji na krize nego što je bio te 2008, kao i da je celokupna ekonomija danas (imajući u vidu BDP, zaduženost, nacionalni dohodak, izvoz, zaposlenost), kao i društvo, mnogo spremnije da dočeka neku krizu. Koliko će nas pak ona oštetiti, zavisi od toga odakle kriza dolazi i koliko će biti jaka. Sklon sam razmišljanju da će uz sve ove silne najave krize, ona ipak biti pre neka korekcija koja ne mora da bude ogromna kriza.
Kamate su trenutno na minimumu i očekivanja su da će rasti. Kada možemo da očekujemo rast kamatnih stopa?
– Američka centralna banka je povećala svoje kamatne stope i to je poprilično vidljivo u poslednjih 18 meseci. One su sada na nivou od 2,5 odsto. Istovremeno, Evropska centralna Banka je upravo najavila, možda malo i neočekivano, novi program TLTRO, kako bi se osigurali jeftini krediti komercijalnim bankama koje će one dalje plasirati privredi i građanima. Ovo se desilo pošto su oštro smanjili prognoze za rast i inflaciju. I euribor je krenuo da raste pred Novu godinu, međutim sada ponovo pada, što govori da su očekivanja svih ekonomskih stručnjaka da će ECB, odnosno RKS na evre makar u narednih 12 meseci ostati u negativnoj zoni, odnosno da će novac ostati relativno jeftin.
Koliki je to problem za štednju?
– Upravo to su dve strane medalje. Ako kažemo da je negativna kamatna stopa, to znači da svi oni koji žele da investiraju imaju vrlo jeftin novac za investiranje. S druge strane, oni koji žele da imaju rentijerski prihod od svog novca, nemaju ga. Poenta takvih mera je da se ljudi motivišu, pa čak i primoraju, da svoj novac oplođuju kroz investicije, a ne kroz sedenje i čekanje.
Kod nas pak ljudi nemaju kulturu štednje na taj način, pa čak nisu ni informisani o svim načinima na koje mogu da uvećaju sumu svog novca.
– To je ozbiljan sistemski problem koji kod nas postoji i o kome pričam poslednjih 15 godina. Mi defakto nemamo institucionalno rešen problem koji se zove tržište kapitala. Ono što mi danas imamo na Beogradskoj berzi je više za plakanje nego nekakav osmeh. To smo sami sebi krivi. Mogli smo tu berzu da oživimo, da motivišemo i investitore i one kojima je novac potreban da se listiraju na berzi. Poznato je i dokazano u svetu da funkcionalno tržište kapitala doprinosi u velikom procentu povećanju konkurentnosti jedne ekonomije. Dokazano je i da tržišta kapitala koja funkcionišu, doprinose rastu bruto nacionalnog dohotka koji je nama preko potreban. Mi pak to još uvek nismo prepoznali kao nešto što urgentno treba da se učini i ako neko čita ovaj članak, ja ga molim da to prepozna i ako ima bilo kakvu moć da nešto uradi po tom pitanju, neka uradi. To je preko potrebno.
