Na današnjoj sednici, Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3%. Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, kao i efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike.
“Inflacija je niska i stabilna šestu godinu zaredom i u januaru je iznosila 2,1% međugodišnje. Bazna inflacija, takođe se kreće na niskom nivou, i u januaru je iznosila 1,2% međugodišnje. Niske inflatorne pritiske potvrđuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred, koja su nešto ispod centralne vrednosti cilja od 3,0%. Izvršni odbor i u narednom periodu očekuje stabilno kretanje inflacije u granicama cilja (3,0 ± 1,5%)”, naveli su u NBS.
Izvršni odbor, dodaju, smatra da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju.
“Zbog usporavanja globalnog privrednog rasta, očekuje se sporija normalizacija monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke. Međutim, i dalje je neizvesno u kojoj meri će normalizacija biti sporija i različita od očekivanja tržišta, što bi moglo uticati na nestabilnost globalnih tokova kapitala. Nakon što je krajem prošle godine svetska cena nafte smanjena, od početka ove godine ona umereno raste, a njeno kretanje u narednom periodu i dalje je neizvesno zbog brojnih faktora – i na strani ponude i na strani tražnje. I pored nedavnog popuštanja trgovinskih tenzija između vodećih svetskih ekonomija, i dalje je prisutan protekcionizam u međunarodnoj trgovini, kao i geopolitičke tenzije, što kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje čini neizvesnim”, rekli su u NBS.
Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period. Javne finansije su drugu godinu zaredom završile u suficitu, koji je u 2018. iznosio 0,6% bruto domaćeg proizvoda. Uprkos povećanom uvozu za potrebe investiranja, višim cenama nafte i manjoj eksternoj tražnji, učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u bruto domaćem proizvodu zadržano je na nivou iz 2017. Četvrtu godinu zaredom deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je više nego u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija koji je u 2018. iznosio 3,2 milijarde evra. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. aprila.
