Reforme koje bi omogućile dugoročni rast i srpsku ekonomiju učinile otpornom na buduće šokove su spore i često se odlažu, ocenio je u intervjuu za “Blic” Sergej Gurijev, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Gurijev tvrdi da je lista neophodnih koraka i reformi koje Srbija treba da sprovede još dugačka, da su velika boljka javna preduzeća, te realizacija javnih investicija, administracija, upliv politike tamo gde ne treba…
“Generalno, srpska javna preduzeća su među najneefikasnijm u EBRD regionu. Mnoga od njih posluju sa gubicima ili su jedva na nuli, iako pritom često imaju konkurentnu prednost u odnosu na privatne kompanije (zbog pristupa subvencijama, poreskim olakšicama ili preferencijalnim cenama za određene usluge). Njihove usluge su lošijeg kvaliteta u odnosu na njihove konkurente u drugim zemljama (npr. železnička pruga je u lošem stanju i brzina vozova u Srbiji je oko 40 km na sat, što ih čini nekonkurentnim u odnosu na druge vidove transporta)”, upozorio je Gurijev.
Smatra da s jedne strane postoje opipljivi rezultati fiskalne konsolidacije nakon programa MMF.
“2014. smo imali budžetski deficit od 6,6 odsto BDP dok je u 2017. i 2018. ostvaren suficit, uz pad javnog duga. S druge strane, neophodne strukturne reforme koje bi učinile ekonomiju otpornom na buduće šokove i omogućile dugoročni rast spore su, a često se i odlažu. Kapacitete javne uprave treba dodatno ojačati. Priprema i usvajanje podzakonskih akata se često dosta odlaže, što pravno i regulatorno okruženje čini nepredvidivim. Implementacija javnih investicija je često spora, tako da se koristi od njih materijalizuju sa značajnim kašnjenjima. Procedure javnih nabavki su komplikovane i ne rezultiraju uvek najoptimalnijim rešenjima. Nažalost, kompletna lista neophodnih strukturnih reformi je još dugačka”, navodi Gurijev.
Govoreći o javnim preduzećima koja imaju najveći problem i mogućim rešenjima, on kaže da je sve dosta povezano sa slabim upravljanjem u društvenim preduzećima.
“Direktori se redovno imenuju kao privremeni vršioci dužnosti, korporativni odbori često nisu u potpunosti operativni ili nemaju nezavisne članove, a u isto vreme ima dosta političkog uplitanja u korporativne poslove. Pored toga, nema pravilnog nadzora i praćenja rada preduzeća. Da bi Srbija postala konkurentnija, upravljanje državnim preduzećima i njihova efikasnost moraju mnogo da se poprave. Reforma državnih preduzeća bi takođe pozitivno uticala na stanje u javnim finansijama, budući da nereformisana državna preduzeća i dalje opterećuju fiskalne resurse”, smatra Gurijev.
Kaže i da je dodatno poboljšanje poslovnog okruženja ključno za poboljšanje konkurentnosti i atraktivnosti Srbije kao investicione destinacije.
“Pored navedenih, reforme treba da ojačaju nezavisne institucije koje osiguravaju fer i transparentno poslovno okruženje. Administracija treba da bude olakšana sa elektronskim procedurama koje omogućuju da se sve završi na jednom mestu. Pravosudni sistem funkcioniše sporo i nepredvidivo, što rezultira dugotrajnim procesima, i ometa efikasan rad privatnih kompanija. Inspekcije bi trebalo da budu bolje koordinisane i manje opterećujuće za subjekte koji legalno posluju, a da se efikasnije bave onim nelegalnim. Inicijativa EBRD-a za poboljšanje investicione klime i upravljanje, koju podržavaju donatori EBRD-a, pomaže da se poboljšaju mnoge od ovih oblasti. Poseban naglasak stavljamo na pomoć izgradnji jakih institucija i unapređenju institucionalnih kapaciteta”, kaže Gurijev za Blic.
Napominje i da je rast u 2018. bio iznad četiri procenta, zahvaljujući snažnom učinku investicija.
“Međutim, rast će se usporiti jer je moguće da će potražnja u EU oslabiti, uvoz će porasti brže jer će potrošnja i investicioni rast koji zavise od uvoza nastaviti a paralelno će slabiti efekat oporavka iz 2018. godine. Rast u Srbiji je bio slab (oko 1%) i nestabilan u poslednjih 10 godina. Značajno približavanje nivoima prihoda EU bi, pre svega, zahtevalo stabilno makroekonomsko i fiskalno okruženje i jaču vladavinu prava. Dodatne strukturne reforme, kao što je gorenavedeno, potrebne su za poboljšanje poslovnog okruženja i privlačenje više investicija. Potrebna su i znatno veća javna i privatna ulaganja kako bi se poboljšala infrastruktura i povećala produktivnost rada. Srbija je primila velike iznose stranih direktnih investicija, uglavnom u proizvodnom sektoru, u proteklih četiri-pet godina jer strani investitori dobijaju atraktivne pakete podrške, kao i kvalifikovanu radnu snagu sa konkurentnim platama. Da bi se ti investitori zadržali nakon isteka vladine podrške, Srbija treba da se fokusira na pružanje stabilnog i pouzdanog poslovnog okruženja. Naš najnoviji Izveštaj o tranziciji pokazao je da je radna mesta u proizvodnji najlakše zameniti robotima. Srbija treba da planira unapred i priprema ulaganje u stalno unapređivanje veština radnika kako bi oni ostali produktivni, a njihove plate dostigle nivo koje imaju u drugim zemljama”, rekao je Gurijev.
Naveo je i da je nova petogodišnja strategija EBRD za Srbiju usvojena u februaru prošle godine i već je u fazi implementacije.
“Tražimo i investiramo u projekte koji, pre svega, imaju za cilj povećanje konkurentnosti privatnih kompanija, uvođenje novih tehnologija, razvoj inovacija, otvaranje radnih mesta i stvaranje mogućnosti za obuku mladih ljudi. Nastavićemo i povećaćemo ulaganja u projekte zelene ekonomije, poput projekata u oblasti zaštite životne sredine ili energetske efikasnosti u stambenim objektima. Poboljšanje korporativnog upravljanja u određenim javnim kompanijama i finansiranje ključnih transportnih i projekata u poljoprivredi je takođe prioritet”, rekao je Gurijev.
Na pitanje lista o privatizaciji Komercijalne banke, rekao je da kao glavni ekonomista EBRD nije u mogućnosti da komentariše pojedinačne projekte.
“Ono što mogu da kažem jeste da u svim zemljama u kojima posluje, EBRD podržava otvoren i transparentan proces privatizacije. Takav proces bi pospešio mogućnost da se postigne dobra cena”, zaključio je.
