Krize su uvek nepredvidive. Ako bismo znali da kriza sutra stiže, mi bismo već danas počeli da prodajemo akcije i drugu finansijsku imovinu, čime bismo dodatno prizivali krizu, kaže za RTS Sergej Gurijev, glavni ekonomista EBRD-a.
“Nije postalo malo tmurnije, ako je prognoza o globalnom rastu sa 3,7 smanjena na 3,5 odsto. Godišnji rast od 3,5 odsto za globalnu ekonomiju je prilično impresivan. On je sporiji od rasta koji je svetska privreda imala 2006. ili 2007. pre izbijanja globalne ekonomske krize. Ali taj rast nije bio održiv.”
Ovim rečima Sergej Gurijev, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), odgovara na pitanje Oko magazina da li se nad globalnom ekonomijom nadvijaju neki tamni oblaci, kao što upozorava Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
“Dakle, možda je malo tmurnije, možda se grupišu neki crni oblaci, ali i dalje imamo rast i idemo napred. Postoje neki rizici kao što je trgovinski rat, ali globalna privreda raste i sveukupna situacija je pozitivna”, kaže on.
Smatra da glavni rizik predstavlja trgovinski rat između Amerike i Kine, koji je u punom jeku.
“Rekao bih da su zemlje u Evropi, u njenom južnom, centralnom i istočnom delu, u nešto boljoj poziciji, jer su deo globalnog, ali i evropskog, lanca vrednosti. I taj trgovinski rat se ne odvija u Evropi. Ali, naravno, usporavanje globalnog rasta će uticati na evropske izvoznike i njihove učesnike u evropskom lancu vrednosti. U svakom slučaju, nemački izvoznici će osetiti, ako njihov izvoz u Kinu budu pogođen. Ali mi čvrsto stojimo na prognozi da će rast globalne privrede ove godine biti 3,5 odsto, rekao je Gurijev.
Ipak, dodaje da se nikada ne zna da li nova recesija vreba odmah tu iza ćoška.
“Krize su uvek nepredvidive. Ako bismo znali da kriza sutra stiže, mi bismo već danas počeli da prodajemo akcije i drugu finansijsku imovinu, čime bismo dodatno prizivali krizu. Ali mi to sada nemamo. Ne možemo da predvidimo da li će kriza stići sutra ili ne, ali trenutno su prognoze pozitivne. Zaista, rast je široko rasprostranjen, kao nikada u poslednjih deset godina. Svi delovi sveta rastu”, smatra on.
Gurijev ističe da evrozona još raste.
“Postoje neki znaci slabosti. U svakom slučaju, vidimo da je Evropska centralna banka (ECB) rekla da će povećati kamatne stope, ali ako uoči znake slabosti onda će sačekati sa povećanjem. Bez obzira što su to ranije najavili. Da, postoje usporavanja u Evrozoni, ali mi ne očekujemo da se recesija raširi Evropom. Sve dok ECB bude pragmatična, kao što jeste”, navodi on.
Dodaje da je glavni rizik, koji nije kratkoročan, to što je Srbija usporila proces strukturnih reformi, ne teži evropskom procesu približavanja, ne reformiše proces sprovođenja zakona, ne refirmiše javnu administraciju.
“To potkopava proces približavanja, ali i sustizanja Evrope. To su srednjoročni i dugoročni rizici. Srbija je veoma dobro pozicionirana ako reformiše vladavinu prava, ako unapredi kvalitet političkih i ekonomskih institucija. Srbija je veoma dobro pozicionirana da sustigne centralnu i zapadnu Evropu. Na kratak rok gledano, srpska makroekonosmka situacija je dobra, uspostavljena je budžetska ravnoteža. Ako Srbija ima prostora u budžetu ona treba da promoviše investicije u političke i ekonomske institucije”, kaže Gurijev.
Na konstataciju da je EBRD i suvlasnik Komercijalne banke još od 2006. godine, a da je kada su ušli u vlasničku strukturu, predstavnik EBRD-a rekao da će svoj udeo prodati za tri godine što se nije desilo, on je rekao da uvek podržavaju fer, otvorene i konkurentne privatizacije.
“Godinama smo investirali u državne banke, predviđali privatizaciju nekih državnih banka. Ali ako me pitate za konkretan dogovor, kao glavni ekonomista EBRD-a nisam u poziciji da komentarišem pojedinačne transakcije”, rekao je Gurijev.
