ANALIZESLIDERSVE VESTI

Iz javnog sektora za tri godine otišlo skoro 30.000 ljudi

U periodu od 2015. do 2018. godine broj zaposlenih u Srbiji je porastao za 156.250 radnika. Ipak, u toj statistici postoji i jedan negativni trend – zaposlenih u javnom sektoru je manje za 29.102 u pomentom periodu, saznaje “Blic”.

Zaposlenih u javnom sektoru 2015. bilo je 635.220, a svake godine godine taj broj se smanjivao, pa je na kraju godine za nama bilo 606.118 radnika u javnom sektoru.

Budući da se javni sektor deli na javna preduzeća i budžetske korisnike, zanimljivo je posmatrati gde je došlo do najvećeg smanjenja.

Prema podacima koje je “Blic” dobio u posed, broj budžetskih korisnika je smanjen u pomenutom periodu za 12.560 radnika, od toga najviše u administraciji na nivou države – 5.715 radnika manje nego 2015. godine. Veliki broj, njih 5.111 je otišao sa pozicija u državnim zdravstvenim ustanovama, dok je broj u prosveti smanjen za 2.806 nastavnika, učitelja, profesora i pomoćnih radnika.

Ipak, najveći broj ljudi otišao je iz javnih preduzeća. Za tri godine koliko je bilo merenje, javna preduzeća je napustilo 16.541 radnik i to 9.471 zaposleni iz javnih državnih preduzeća i 7.072 radnika iz javnih lokalnih preduzeća.

Sve ovo je direktna posledica odluke države o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru koja je stupila na snagu pre nekoliko godina. S tim u vezi moglo bi se reći da je racionalizacija uspešna. To otvara pitanja i koje bi mogle biti mane i prednosti odvakvog smanjenja zaposlenih u javnom sektoru, ali i šta još mogu biti razlozi za smanjenje pomenutog broja.

“Dobra vest je da je smanjen broj zaposlenih, ali i to dosta zavisi od toga u kom sektoru je došlo do smanjenja. Svedoci smo da smanjenje u zdravstvu nije dobro, jer svake godine veliki broj zdravstvenih radnika odlazi u inostranstvo zbog boljih uslova rada. Takođe, dosta vozača javnih gradskih preduzeća odlazi, ali njih možemo lakše da nadoknadimo, dok za formiranje samo jednog doktora treba mnogo vremena”, objašnjava ekonomista i profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić.

On dodaje da je racionalizacija na pojedinim mestima bila neophodna, ali da je isto tako potrebno neka mesta popuniti stručnim kadrom, kakvi su na primer poslovi inspektora.

“Veliki deo tog smanjenja su odlasci ljudi u penziju i to se tretira kao smanjenje broja kadra u ukupnom zbiru, dok su na njihova mesta dolazili ljudi sa privremeno povremenim ugovorima”, navodi Savić i dodaje da je nakon ovog smanjenja potrebno da država podvuče crtu i sada ove odlaske iskoriste dobro za popunjavanje onoga što treba i obezbeđivanja boljih uslova za one koji ostaju kako kvalitet usluga ne bi opao sa odlaskom kadra, piše Blic.

Tags

Povezane vesti

Back to top button