Trgovci rizikuju ako ne traže paraf
Sve češće se u trgovinama primećuje da prodavci od kupaca koji plaćaju račune “dina” karticama ne zahtevaju da potpišu potvrdu, takozvani slip, posle provlačenja kartice kroz POS terminal. A, to je kod ovih kartica bez čipa način potvrđivanja da pristajete na plaćanje svojom karticom. U protivnom – može bilo ko, sa tuđom karticom, da kupi bilo šta, u bilo kojoj vrednosti. Ipak, nepotpisan slip ne znači da transakcija nije valjano obavljena. Problem bi mogao da nastane samo u slučaju njenog naknadnog – osporavanja, pišu Novosti.
“Proći će račun svakako, ne mora da bude potpisan”, čest je odgovor koji čitaoci “Novosti” dobijaju od zaposlenih na kasama i malih i velikih trgovinskih kuća. Njihova najveća bojazan je da je moguća laka zloupotreba ovih kartica, u slučaju njihovog gubitka ili krađe.
Za razliku od platnih kartica s čipom kod kojih korisnik u potpunosti samostalno odgovara za zaštitu i korišćenje PIN koda, kod platne kartice s magnetnom trakom postoji obaveza i na strani trgovaca da pre izvršenja platne transakcije provere i potvrde autentičnost platioca, kroz proveru njegovog potpisa na slipu i platnoj kartici. U protivnom, kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, on preuzima rizik u slučaju osporavanja transakcije.
“U slučaju kada se potpis na slipu ne podudara sa potpisom korisnika, potpuna odgovornost je na banci izdavaocu. Da li će banka pokrića njenih gubitaka koji nastaju usled povraćaja iznosa neodobrenih transakcija korisniku, tražiti od banke prihvatioca i njenog trgovca, stvar je poslovne politike banke”, ističu za Novosti u NBS.
Odredbe Zakona o platnim uslugama jasno definišu odgovornost banke i korisnika kartice u slučajevima zloupotrebe ukradene platne kartice.
“Potpis služi za potrebe eventualnih naknadnih kontrola ukoliko se javi bilo koja sporna situacija u vezi s određenom platnom transakcijom. Dakle, trgovci traže potpis ili proveravaju potpis platioca na slipu sa potpisom na platnoj kartici za slučaj osporavanja transakcija, a ukoliko tako ne postupe preuzimaju rizik u slučaju nastupanja spornog slučaja za konkretnu platnu transakciju, tj. u slučaju da je platna transakcija izvršena bez saglasnosti korisnika kome je banka izdala konkretnu platnu karticu”, navode u NBS.
Zbog toga trgovci, na osnovu procene rizika od zloupotrebe: iznos transakcije, verovatnoća da će doći do osporavanja iste, iskustva, odnosno procenta osporavanih transakcija… i ugovora o prihvatanju platnih kartica koji su zaključili sa svojom bankom – prihvatiocem platnih kartica na prodajnom mestu, u slučaju platnih transakcija koje najčešće glase na manje iznose ne zahtevaju od kupaca da potpišu slip.
Inače, kako navode u NBS, podaci banaka pokazuju da su zloupotrebe u DinaCard sistemu na nivou statističke greške: zloupotrebe se svode na neovlašćeno korišćenje ukradenih i izgubljenih kartica na bankomatima.
“Izdavanje “dina” kartica zasnovanih na EMV – čip tehnologiji omogućeno je u Dinakard sistemu još 2012. godine”, navode u NBS.
Iako su banke u mogućnosti da izdaju ove kartice već šest godina, banke izdaju “dina” kartice sa magnetnom trakom, verovatno se rukovodeći time da je praksa pokazala da su nacionalni kartični sistemi vrlo retko meta organizovanih zloupotreba, sa kojima se suočavaju internacionalni sistemi, jer se zloupotreba u najvećem broju slučajeva dešava van zemlje u kojoj je kartica izdata, pišu Novosti.
