Evropu čeka nova dužnička kriza – Bankar.rs
ANALIZESVE VESTI

Evropu čeka nova dužnička kriza

Globalni BDP (bruto domaći proizvod) neće se vratiti na nivo pre korona virusa do 2022. godine, a nivo javnog duga naglo će se povećati ove godine, navodi se u novom izveštaju Ekonomske obaveštajne jedinice (Economist Intelligence Unit, EIU).

Zastoj u svetu koji je izazvao korona virus otežao je privrednu aktivnost, što znači da su vlade morale primeniti bilione dolara fiskalnih podsticaja radeći sa manjim prihodima i mnogo većim zdravstvenim i socijalnim troškovima.

U izveštaju EIU se navodi da su vlade u većini razvijenih zemalja, kako se čini, zaključile da je veća javna potrošnja, a samim tim i viši nivo javnog duga, bolja opcija od “raširenog uništavanja proizvodnih kapaciteta” uzrokovanog pandemijom.  To znači neizbežni skok nivoa javnog duga ove godine, prenosi BiznisInfo.ba.

Iako bi zemlje sa stabilnijim bilansom trebale biti u mogućnosti da upravljaju troškovima servisiranja visokog nivoa javnog duga u kratkom roku, ekonomisti EIU-a istakli su da će se vlade na kraju morati suočiti s nagomilavanjem duga.

Osim toga, vlade neće moći smanjiti ove fiskalne deficite smanjenjem potrošnje, navodi se u izveštaju.

“Stroga štednja apsorbuje politički kapital i možda neće biti dovoljno vremena da se sprovede takav plan, posebno imajući u vidu da se poslednji period stezanja kaiša desio ne tako davno u mnogim zemljama “, rekli su ekonomisti EIU-a.

Vlade takođe verovatno neće moći da ostvari uštede koje bi mogle značajno da smanje nivo duga.

To je zato što je u mnogim ekonomijama javni sektor manji nego što je bio pre globalne finansijske krize 2008., što znači da se verovatno ne može nastaviti sa smanjivanjem javnih rashoda poput zdravstvene zaštite, posebno u svetlu pandemije.

Umesto da smanje potrošnju, vlade će verovatno nastojati da povećaju fiskalni prihod, preokrenuvši trend u naprednim ekonomijama u poslednje četiri decenije koji je podrazumevao kretanje ka nižim porezima na dobit.

Međutim, izveštaj je postavio pitanje hoće li vlade moći podići porez dovoljno brzo da takve mere budu dovoljne za ojačavanje ekonomije.

Devet godina od dužničke krize koja je potresla evrozonu, ekonomisti EIU-a upozorili su da će se neke razvijene zemlje možda opet naći na ivici krize. Posebno su identifikovali Španiju i Italiju, koje su teško pogođene pandemijom a ionako su bile na slabim fiskalnim pozicijama.

Evropska centralna banka djelovala bi brzo kako bi sprečila kolaps, ali dužnička kriza u bilo kojoj od tih zemalja stvorila bi velike turbulencije na finansijskim tržištima. Kriza bi se brzo proširila širom sveta – zaključuje se u dokumentu.

Tags
Back to top button