Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je za RTS da je bitan element ugovora datum kada se plaća neka obaveza.
Njegov savet je da se klijenti jave banci, ukoliko rata kredita ne dospeva baš kada stiže plata.
Da se virus ne širi i među zaposlenima koji obračunavaju plate, mnoge kompanije odlučile su da zarade isplaćuju jednom, a ne dva puta, sredinom i poslednjeg dana u mesecu. Na to se treba navići i pažljivije upravljati kućnim budžetom, jer nikad kraja tekućem mesecu.
Još veći problem za nas i računovođe je ako rata kredita ne dospeva baš kada stiže plata. Zbog toga mnogi zaposleni obilaze banke i mole da im se datum dospeća kredita pomeri.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije rekao je da je bitan element ugovora datum kada se plaća neka obaveza i njegov savet je da se oni kod kojih dolazi do pomeranja da se zarade jedanput mesečni isplaćuju – jave banci.
“Ako samoinicijativno pomerite taj rok onda ste u docnji, za taj deo vremenskog perioda morate da platite neku kamatu koja nije redovna, ona ima penal koji vas kažnjava da bi plaćali kako je ugovoreno”, kaže on.
Savet je svima onima koji imaju takav problem, kaže Vasić, da se jave banci da dogovore kako da izmiruju obaveze a da nemaju penal zbog kašnjenja u otplate svoje obaveze.
Koliko iznosi penal zavisi od banke do banke, kao i od od nekoliko elemenata, visine kredita, koliko je meseci ostalo do kraja isplate kredita.
Naveo je informativni primer dva kredita od 30.000 evra, a drugi 500.000 dinara – to su najčešće sume sa kojima barataju.
“Ako je ostalo još 10 godina do kraja, kamata je 2,85 pričamo o stambenom kreditu i pomeranje roka je 25 dana, razlika rate je 0,57 evra, ako je pomeranje 15 dana razlika je 0,34”, rekao jer Vasić.
Objasnio je da ako imate gotovinski kredit od 500.000 dinara na pet godina, kamata je 9,75, pomeranje 15 dana, 42 dinara se povećava mesečna rata.
Trudnice i dalje imaju problem da podignu kredit, poslodavac ne želi da bude garant, jer im i ne plaća odsustvo sa posla, a socijalno neće, jer nije poslodavac i tako u krug.
Govoreći o tome, može li ovaj problem da se reši, Vasić kaže da trudnice ne bi trebalo da razmišljaju o tom delu i da je problem je nastao van banaka.
Prema njegovim rečima, banci je potrebna informacija da li neko ima platu, to je jedan od osnovnih uslova da biste dobili kredit.
“Imamo obećanje Ministarstva za rad da su pojedine opštine koje su imale problem u izdavanju potvrda rešile problem”, istakao je Vasić.
“Što se tiče bankara, dođite do banke i pitajte”, zaključio je Vasić.
Oko 940 hiljada građana ima dozvoljeni minus, iako je to najskuplji bankarski proizvod. Neke banke počele su da smanjuju limit ili potpuno ukidaju tu mogućnost za pojedine klijente.
Vasić kaže da građani ne treba da se bune, jer je dozvoljeni minus dobrovoljana volja svakog od nas kada dođe u banku, obično se dobije u visini plate.
“Ako imate pad u prihodima ili nema plate, pravo banke je da vas pozove i pita o čemu se radi, može da vam smanji limit i ukine dozvoljeni minus, to je standardna bankarska procedura”, kaže Vasić.
U pitanju je 45 milijardi dinara, kaže Vasić i savetuje svima da uzumaju druge bankarske proizvode, poput gotovinskih kredita a kad koriste dozvoljeni minus – da ga koriste u kraćem periodu, i u manjem iznosu.
Govoreći o čekovima, generalni sekretar Udruženja banaka kaže da su čekovi istorijski instrument na našim prostorima, u EU i drugim zemljama se ne vidi i ne prepoznaje jer su brojni drugi bankarski proizbodi zamenili ček kao papirni dokument.
“Svake godine imamo sve manje i manje čekova u opticaju, sada ima oko šest miliona čekova godišnje, za nekoliko godina pričaćemo o drugim digitalnim proizvodima, revolving karticama i drugim karticama koje mogu da zamene uslugu čeka”, rekao je Vasić.
Vasić je zaključio da je kod nas teži način da ljudima marketingom i pričom pomognete da pređu na digitalni način funkcionisanja.
