Proširen sipisak oboljenja koja vode direktno u penziju
Lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka, ali će se stvari bar delimično promeniti. Novi pravilnik je završen a na spisak profesionalnih bolesti, na kojima je dosad bilo 56 oboljenja, dodato je novih devet, rekao je za Večernje novosti prof. dr Petar Bulat, specijalista medicine rada u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.
“To je dobro i usvajanjem novog pravilnika, koji iščekujemo, rešava se dosadašnji problem sa zastarelim, dugo neinoviranim spiskom profesionalnih oboljenja”, kazao je on.
U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba definisati proceduru utvrdjivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrdjivanja ovih bolseti.
Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu medju onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati – poslodavac, zaposleni ili RFZO, navodi list.
Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se definiše ko zapravo utvrdjuje prifesionalno oboljenje – lekar specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili institucija, kao sto su Institut “Dr Dragomir Karajović” i zavodi u Nišu i Novom Sadu.
Novosti napominju da je najveći problem dokazati da je bolest nastala zbog uslova rada. Jedno od takvih je oštećenje sluha.
Perma nekim statistikama, osam odsto karcinoma pluća je profesionalne etiologije.
